Trka za osvajanje Marsa je sve veća, milijarde dolara očigledno nisu problem

Ljudi pomeraju granice u raznim oblastima iz dana u dan i ono što je, na primer, bilo nezamislivo pre 50 ili 100 godina danas je realnost, poput aplikacija na telefonu, pa i sam mobilni telefon. S obzirom na to, ne bi čudilo da prva posada za Mars sleti na ovu planetu 2033. godine.

Naime, Kina je najavila planove da do pomenute godine pošalje posadu na Mars i da tamo napravi bazu, preneo je CNBC.

Istovremeno, Amerikanci užurbano rade na istom cilju, jer nije stvar prestiža biti u nečemu prvi na Zemlji već i izvan granica, običnim ljudima, realnog.

Pitanje koje se logično nameće je, koliko bi sve to moglo da košta? Odgovor je prilično jednostavan – na prvu računicu, nekoliko milijardi dolara. Još uvek nemamo precizan podatak koliko, ali ako je pre 11 godina rover Curiosity koštao Amerikance 2,5 milijardi dolara, možemo da pretpostavimo koliko bi milijardi trebalo izdvojiti za put i privremeni život na „Crvenoj planeti“.

Opsednutost ljudi za kolonizaciju neke druge planete sve je veća. U prilog tome ide i posrnuće Zemlje koja se guši u CO2 i budućim planetarnim krizama, što energetskim, što ekonomskim, a što vojnim.

Za sada se nećemo baviti onim što nam je nepoznanica. Optimističan je podatak iz Američke svemirske agencije (NASA) koji kaže da je na Marsu pre 3,5 milijardi godina bilo jezero, koje od februara 2021. godine istražuje rover Perseverance (krater Jezero).

Da li će Perseverance približiti ljude Marsu?

NASA je u polsednjih 11 godina poslala pet rovera na crvenu planetu, a od poslednjeg Perseverance-a dobija podatke iz oblasti astrobiologije i onaj koji nas najviše zanima – da li na Marsu ima oblika drevnog mikrobiološkog života?

Rover proučava temeljnije geologiju, klimu, stene, prašinu, i kada sve to obavi poslaće podatke nazad na Zemlju da bi bili detaljnije izučeni. Prema podacima Planetaryworld.com, ova misija košta 2,7 milijardi dolara.

Svi podaci koji se dobiju ovim istraživanjem svakako će doprineti da Zemljani budu sve bliži Marsu, ali, sa rezervom treba primati sve informacije, posebno predikicije, jer nepredviđene okolnosti na planeti na kojoj živimo mogu da uspore rad da neko nekada ode na toliko željeni Mars.

Da li je Curiosity preplaćen?

Mars Curiosity je lansiran 26. novembra 2011. godine i uspešno je sleteo na Crvenu planetu devet meseci kasnije. Njegovom lansiranju prethodile su kritike i skepticizam dela američke javnosti, pre svega zašto je on u to vreme toliko koštao, i da li je to bila dobra investicija, piše Investopedia.com.

Zanimljivo je da je ova misija trebalo da traje dve godine, ali da je produžena na neodređeno vreme. Još je interesantnija računica koliko ovaj rover košta jednog Amerikanca.

Između 2012. i 2020. godine Curiosity je na godišnjem nivou koštao građane Sjedinjenih Američkih Država oko 312 miliona dolara, ili oko jedan dolar za svaku osobu u SAD. To znači da je za osam godina Amerikanac uložio osam dolara, što je manje od jedne ulaznice za bioskop. Koliko je to „malo“ govori podatak da su u 2019. godini Amerikanci na svoje kućne ljubimce potrošili 110 milijardi dolara, navodi se u analizi Investopedie.

Curiosity je dugačak 3,048 metara, širok 274 centimetara, visok 2,1 metar, a teži oko 900 kilograma.

Bez obzira na cenu, Mars – Crvena planeta koja je realno prilično hladna, nije nerealan cilj. I pre stotinak godina je verovatno stanovniku Zemlje bilo nerealno da će čovek sleteti na Mesec, pa se pedesetak godina kasnije to i desilo.