Turska inflacija čak 50 odsto, jednocifreni nivo se očekuje tek 2023. godine

Prema zvaničnim podacima, godišnja stopa inflacije u Turskoj u januaru dostigla je najviši nivo od aprila 2002. godine. Potrošačke cene su porasle za 48,7 odsto u odnosu na isti period u januaru prošle godine, a 36,1 odsto u odnosu na godišnju stopu u decembru.

Prema istim podacima, mesečna inflacija u prvom mesecu 2022. godine iznosila je 11,10 odsto.

Pored toga, grupa od 20 analitičara iz Anadolu Agency predvidela je godišnji rast potrošačkih cena u januaru od 48,42 odsto.

S druge strane, Centralna banka Turske (CBRT) prošle nedelje je povećala godišnje prognoze inflacije za ovu, kao i za sledeću godinu, naglašavajući da je podrška liri ključni cilj njene tekuće revizije politike.

Procena indeksa potrošačkih cena za kraj 2022. godine je podignuta na 23,2 odsto, a CBRT je u izveštaju iz oktobra prognozirala da će inflacija do kraja 2022. godine biti smanjena na 11,8 odsto.

Kada je reč o 2023. godini, CBRT je predvidela inflaciju od 8,2 odsto, dok bi u 2024. godini trebalo da se dođe do proklamovanog cilja na pet odsto. 

U međuvremenu, podaci za januar su još više pesimistični, pa se očekuje da inflacija tokom ovog meseca dostigne rekordnih 50 odsto, a u maju će biti blizu 55 odsto, dok se nagli pad očekuje u trećem kvartalu ove godine. 

Takođe, CRBT je povećala i projekciju inflacije hrane na kraju godine na 24,2 odsto, u poređenju sa 13,9 odsto koliko je predviđeno za kraj 2023. godine.

Podsetimo, CBRT je u septembru prošle godine smanjila referentnu stopu na 14 sa 19 odsto. 

Inače, pokazalo se da turske vlasti nisu imune na statističke podatke koji nisu u saglasnosti sa njihovim što dnevno-političkim ili dugoročnim ciljevima, pa je tako predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan (Recep Tayyip Erdoğan) januara smenio načelnika nacionalne statističke agencije, nakon što su objavljeni godišnji podaci o inflaciji. 

Erdoganu je u tom momentu zasmetao tadašnji rekord koji je iznosio 36,1 odsto, a instant rešenje bilo je kritikovanje šefa Nacionalnog zavoda za statistiku Sait Erdal Dindžer (Erdal Dincer).

S druge strane, opozicija je čak otišla i korak dalje u kritikama uperenim ka Dindžeru, ali sa stanovišta suprotnog Erdoganu, tvrdeći da je cifra od 36,1 odsto potcenjena, jer su troškovi života gotovo dvostruko povećani.

Erdogan je istim dekretom na delu sproveo izreku da su svi smenjivi te je odmah na upražnjeno mesto imenovao bišeg potpredsednika turskog bankarskog regulatora Erhana Četinkaju (Erhan Çetinkaya). Ipak, sam dekret je ostao upražnjen za objašnjenje ovog imenovanja. 

Ovakvi Erdoganovi postupci mogu da se tumače kroz prizmu činjenice da u se u Turskoj za godinu i po dana održavaju izbori, te predsednik ne želi da ostavi utisak nekoga ko je sklon promeni stavova.

“Odlučni smo da uvrstimo našu zemlju u ekonomsku ligu prvaka”, poručio je Erdogan.

U tom kodu može da se čita i njegova druga izjava sa početka januara da će, što je pre moguće, vratiti inflaciju na jednocifrene vrednosti.

Podsetimo, prošle godine su minimalne plate u Turskoj povećane za 50 odsto, na oko 275 dolara mesečno, a plate službenika i prenzionera povećane su urasponu od 26 do 31 odsto.