Turska neće tražiti novac od MMF, ima 95 milijardi dolara deviznih rezervi

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da nacionalna Centralna banka poseduje devizne rezerve u iznosu 95 milijardi dolara. Govoreći na partijskom kongresu AKP u Izmiru, on je kritikovao predloge opozicionih političara koji su predložili da se Turska zaduži kod Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Erdogan je podsetio da je preuzimanjem vlasti njegova AKP preuzela i dug Turske prema MMF koji je tada (2003. godine) iznosio 23,5 milijardi dolara, kao i da je u maju 2013. godine taj dug sveden na nulu, preneli su mediji, pozivajući se na tursku agenciju Anadolija.

“Nemamo više dug prema MMF. Govore nam – idite i zadužite se kod MMF, ali to pokazuje njihov karakter. Oni govore da su rezerve Centralne banke Turske na nuli. Čak su išli i dalje, tvrdeći da su ispod nule. Kada smo došli (na vlast) Centralna banka Turske imala je 27,5 milijardi deviznih rezervi, a one trenutno iznose 95 milijardi dolara“, naveo je turski predsednik.

On je dodao da su devizne rezerve u vreme dok je bio na funkciji premijera (2003-2014) dostigle rekordne 132 milijarde dolara. Prema njegovim rečima, to znači da one ponovo mogu biti 132 milijarde, ali i 200 milijardi dolara.

Erdogan je u jeku krize korona virusa u aprilu prošle godine odlučno odbacio spekulacije da bi Turska mogla da se obrati za finansijsku pomoć MMF, iako je njen BDP u drugom kvartalu 2020. oslabio za skoro 10 odsto. Turski predsednik je tada poručio da postizanje eventualnog sporazuma sa MMF “nije na dnevnom redu“. Njegov portparol izjavio je za CNN da Turska za tim “nije imala potrebu“.

Erdogan je svojevremeno došao na vlast zahvaljujući teškoj finansijskoj krizi, kako ocenjuje Financial Times, i tom prilikom je nasledio program MMF. On je od početka isticao da se Turska više nikada neće obratiti tom fondu za pomoć. “Turska je zatvorila to poglavlje MMF i nikada više ga neće otvarati“, govorio je Erdogan kada je zemlja izmirila dug prema MMF.

Mnogi zapadni analitičari upozoravali su u maju prošle godine da je turska ekonomija, koja se oporavljala od recesije, na ivici, i da je Erdogan ostao bez mogućnosti da je oporavi ukoliko ne bude zatražio pomoć od MMF. Turski opozicioni političari i aktivisti opisivali su situaciju kao “izuzetno lošu“, nakon što je Erdogan u martu predstavio paket podsticaja vredan 15 milijardi dolara.

Uprkos riziku od masovne nezaposlenosti, kolapsa turizma i nestabilne valute, kao i teškoj, a na trenutke dramatičnoj epidemiološkoj situaciji, Turska je ipak ostvarila rast BDP u 2020. godini, pre svega zahvaljujći iznenađujuće brzom rastu rastu u trećem kvartalu, a snažan rast ostvaren je i u poslednjem tromesečju. Prema oceni MMF, ekonomija Turske ojačala je u prošloj godini za oko 1,2 odsto.  

Za podsticanje poslovne aktivnosti Ankara se opredelila za ciljane mere protiv širenja epidemije Covid-19, poput zaključavanja samo vikendom i državnim praznicima. Turizam je doneo Turskoj prošle godine 33,5 milijardi dolara, a niske cene nafte pogodovale su ublažavanju inflacije. Prema prognozi Evropske banke za obnovu i razvoj (EBDR) turska ekonomija bi trebalo potpuno da se opravi tokom iduće godine, prenosi Daily Sabah.