U Beogradu se proizvede manje hleba i peciva nego što se pojede

Poljoprivredna proizvodnja organizuje se u oko 60.000 zemljoradničkih gazdinstava na teritoriji Beograda, a čak 70 odsto teritorije glavnog grada čini poljoprivredno zemljište, sa 160 sela i oko 40 zemljoradničkih zadruga.

Kako piše RTS, prema podacima Privredne komore Srbije, u Beogradu se proizvede manje hleba nego što se pojede, tačnije proizvede se 90.000 tona hleba i peciva, dok se pojede 130.000 tona. Ali se zato brašno proizvede više nego što se potroši, 100.000 naspram 160.000 tona. Proizvede se malo manje mleka nego što se popije, 80.000.000 litara konzumnog naspram 85.000.000 litara svežeg mleka.

Kada je u pitanju meso, proizvede se više nego što se pojede, 45.000 tona naspram 26.000 tona. Šećer se proizvede skoro duplo više nego što zaslađujemo kolače i kafe, između 40.000 i 50.000 tona, a proizvedemo i oko 1.200 tona sirovog sojinog ulja.

Statistika pokazuje da bi Beograd teorijski mogao da izdržava sam sebe, kada je reč o osnovnoj hrani.

Međutim, Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije ističe da se brojke vezuju za sedište firmi, te da to može stvoriti pogrešnu sliku budući da, kako kaže, dobar deo firmi ima sedište u Beogradu, a proizvodi van glavnog grada.

S druge strane, kao važan podatak za poljoprivredna gazdinstva u okolini Beograda ističe veliku potrošnju koja se beleži u prestonici.

„Imamo dva miliona stanovnika, dosta hotela, restorana, kafića, veliku posećenost i stranih i tranzitnih turista. Sve to utiče na potrošnju – i ulja i brašna, jako velike količine idu kroz restorane“, rekao je Bogunović za RTS.

Dodaje i da se godišnje potroši 100.000 tona povrća i 40.000 tona voća.