U Brazilu referentna kamatna stopa podignuta već peti put ove godine

Brazilska centralna banka povećala je kamatne stope peti put zaredom ove godine, jer se bori da obuzda inflaciju koja je skoro dosegla dvocifrene iznose.

Globalno poskupljivanje robe i sirovina, najgora suša u čitavom veku i oslabljena valuta doprineli su naglom povećanju cena svega, od hrane do goriva, pogodivši milione ljudi u najvećoj ekonomiji Latinske Amerike.

Dok kreatori monetarne politike širom sveta razmatraju kako najbolje upravljati većom inflacijom izazvanom ukidanjem ograničenja za vreme pandemije, Centralna banka Brazila (Banco Central do Brasil) je među najagresivnijim na tržištima u razvoju kada je u pitanju pooštravanje.

Njeno višestruko povećanje kamatnih stopa svrstava je u tabor inflatornih „jastrebova“ zajedno sa Rusijom, navodi Financial Times. Centralne banke u Meksiku, Čileu, Peruu i Južnoj Koreji takođe su nedavno povećale stope zaduživanja, ali ne u tolikoj meri.

Centralna banka je nastavila svoju putanju u sredu sa povećanjem od 100 baznih poena na referentnu stopu Selic, kako su mnogi ekonomisti predvideli. Odbor za monetarnu politiku je istakao da će na sledećem sastanku u oktobru ponovo podići stope za isti iznos.

„Potrošačka inflacija je i dalje visoka. Povećanja cena industrijske robe – zbog većih ulaznih troškova, ograničenja u snabdevanju i preusmeravanja zahteva za robnim uslugama – nisu jenjavala i trebalao bi da se i dalje oseća kratkoročni pritisak ”, navodi se u saopcštenju banke.

„Završetak 2021. godine najverovatnije ćemo doćekati sa kamatnom stopom od 8,25 odsto“, napisala je u objavi na društvenoj mreži Twitter, glavna ekonomistkinja u Banco Inter, Rafaela Vitoria. 

Pre odluke, ekonomista Gustavo Aruda (Gustavo Arruda) iz BNP Paribas, tvrdio je da bi centralna banka trebalo da poveća kamatnu stopu i više od 100 baznih poena. „Verujemo da bi BCB na ovom sastanku trebalo da poveća kamatne stope za 150 bp. Kombinacija rasprostranjenije inflacije i inflatornih očekivanja koja odstupaju od cilja trebalo bi da dovede do još snažnijeg reagovanja“, rekao je Aruda.

Do povećanja stope dolazi nakon što je godišnja inflacija prošlog meseca dosegla 9,68 odsto, mereno indeksom potrošačkih cena, što je znatno iznad cilja BCB od 3,75 odsto za 2021. godinu. Prema proračunima OECD, među zemljama G20 samo će Argentina i Turska ove godine imati veću inflaciju od Brazila.

Političke napetosti između predsednika Žaira Bolsonara (Jair Bolsonaro) i sudija vrhovnog suda uticale su na brazilsku poslovnu klimu poslednjih meseci, zajedno sa fiskalnim problemima uoči izbora sledeće godine. Ovo se prevodi u veće domaće cene robe koja se na međunarodnim tržištima kotira u dolarima.

Pošto je ove godine već pogurao Selic sa istorijski najnižeg nivoa od dva odsto, guverner BCB Roberto Kampos Neto (Roberto Campos Neto) obećao je da će učiniti „sve što je potrebno“ kako bi inflaciju vratio na cilj.

U zemlji koja je imala bolna istorijska iskustva sa velikim inflacijama, to će uključivati balansiranje između kontrole ponude novca i zadovoljavanja sve veće potražnje, čak i kada se izgledi za ekonomiju pogoršaju.

Nezaposlenost je i dalje povećana, a analitičari su sukcesivno snižavali prognoze rasta bruto domaćeg proizvoda Brazila do 1,6 odsto 2022. godine, prema istraživanju BCB, nakon ovogodišnjeg povećanja od pet odsto.

Dok se ekonomije u celom svetu oporavljaju od posledica pandemije korona virusa, vodi se rasprava o tome da li će postojati veća održiva inflacija ili je to prolazna pojava, koja je rezultat uskih grla u lancu snabdevanja i oslobađanja zaostale potražnje.

Ekološki faktori su takođe doprineli aktuelnoj situaciji u Brazilu. Nedostatak padavina u južnim i centralnim državama iscrpeo je vodne rezervoare na koje se zemlja oslanja za proizvodnju hidroenergije koja obezbeđuje najveći deo njenog snabdevanja električnom energijom, primoravajući komunalna preduzeća da u distributivnu mrežu uključe pogone skupljih termoelektrana. Ekonomisti su odredili inflaciju od 4,1 odsto sledeće godine.