U EU sve veće razmimoilaženje oko prijema Ukrajine

Među članicama Evropske unije je sve veće razmimoilaženje oko toga da li Ukrajina u skorije vreme treba da postane deo Unije, i koliko bi to koristilo EU, pokazuje danas objavljeno istraživanje nemačke Fondacije Bertelsman, prenosi Beta.

Dok Ukrajinci u ogromnoj većini, 83 odsto, podržavaju članstvo i izražavaju spremnost da snose teret kratkoročnih troškova prijema, u članicama EU je podrška skorijem članstvu pala u proseku na 47 odsto, a čak 53 odsto se protivi takvoj odluci, pokazuje istraživanje, koje je sprovedeno u deset članica EU.

Ipak, postoje veoma značajne razlike i među tim članicama. Najmanja je podrška u Rumuniji, svega 40 odsto.

I dok Nemačka, navodi se u studiji, prednjači u vojnoj i finansijskoj pomoći Ukrajini, ona je sa 41 odsto podrške ubrzanom članstvu Kijeva na drugom mestu po skepticizmu.

Uz Nemce, za ubrzanu integraciju Ukrajine u EU je i svega i po 43 odsto Poljaka i Francuza. Sa druge strane, to da Ukrajina što pre postane deo EU pozdravilo bi 69 odsto Šveđana i po 63 odsto Španaca i Portugalaca.

U studiji se navodi da takav razvoj javnog mnjenja pokazuje kako se tokom vremena, od ruske agresije 2022. smanjila spremnost Evropljana da zaštite Ukrajinu.

Uporedo sa padom te spremnosti, nazaduje i uverenje da bi EU imala korist od članstva Ukrajine.

Upitani o glavnim koristima članstva Ukrajine u EU, sve ga 14 odsto građana je izrazilo uverenje da bi to učinilo Uniju snažnijom i uticajnijom na globalnom planu, a samo 11 odsto misli da bi to ojačalo otpornost EU.

Anketa je pokazala i da Ukrajinci i Evropljani imaju potpuno različitu o tome ko daje najveći doprinos odbrani EU od potencijalnog ruskog napada.

Prema istraživanju, 29 odsto građana EU misli da najveći doprinos daje Unija, a svega 16 odsto da to čini Ukrajina. Da obe strane daju podjednak doprinos smatra 23 odsto ispitanih, a 32 odsto misli da to čini neko treći.

Istovremeno, samo je 11 odsto Ukrajinaca reklo da EU najviše doprinosi svojoj zaštiti, 58 odsto misli da to čini Ukrajina, a 22 odsto da je doprinos podjednak.

U studiji se konstatuje da je, dok je u poočetnoj fazi ruske invazije na Ukrajinu u EU vladalo pažnje vredno jedinstvo, tokom vremena postalo sve teže postići politički konsenzus.

„Zato bi kontinuirano ljudima u celoj EU trebalo objašnjavati da se isplati i da koristi celoj Evropi da ulaže u Ukrajinu“, navodi se u zaključku studije.