U Grčkoj zarobljeno skoro 50 miliona evra srpskih turista

Uprkos izjavi ministarke trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjane Matić da Grčka neće produžavati Uredbu o zamenskim vaučerima, što znači da će grčke agencije moći našim agencijama da vrate novac koji nije iskorišćen za zamenske vaučere za putovanja, predstavnici srpskih turističkih agencija smatraju da Grci neće vratiti novac za nerealizovane aranžmane i da će agencije biti u problemu ukoliko se ova situacija ne reši.

“To nama ne rešava problem pre svega jer naše agencije ne rade sa turističkim agencijama u Grčkoj. Nama su partneri privatni vlasnici hotela, ili vlasnici privatnog smeštaja, budući da 85 odsto srpskih turista boravi u apartmanima u Grčkoj, a to su uglavnom privatne kuće”, kaže za Biznis.rs direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) Aleksandar Seničić.

Prema njegovim rečima, jako mali broj agencija zakupljuje smeštaj od lokalnih partnera jer time uvećava cenu zakupa. Sa druge strane, tamo gde su sarađivali sa turističkim agencijama, uglavnom je reč o turoperaterima i odnosi se na smeštaj u hotelima, što je nekih 15 odsto tržišta.

“Podsetiću samo da je jedna od najvećih turističkih agencija i turoperatera ‘Muzenidis’ propala još početkom ove sezone. Sada se vodi stečajni postupak, tako da su oni ostali dužni našim turoperaterima, a posredno i našim građanima, negde oko tri miliona evra, prema njihovim podacima. I taj novac sigurno nećemo dobiti”, ističe Seničić.

Sa druge strane, on navodi da su privatni vlasnici kuća otvoreno rekli da novac neće da vrate. “Rekli su nam da novac možemo da iskoristimo u bilo kom periodu u naredne dve, tri godine. Najveći broj njih je tako formulisao, a jedan deo njih čak ne želi da vrati novac koji nije iskorišćen ni prošle godine. Vlasnici smatraju da je Grčka bila otvorena, a da mi nismo doveli putnike, pa je samim tim novac propao”.

U januaru će, smatra on, mnoge agencije biti u problemu ukoliko država i nadležno ministarstvo ne produže rok važenja uredbe o zamenskim vaučerima i ako agencije ne dobiju namenske kredite za povraćaj novca putnicima. Ukoliko do toga ne dođe mnoge agencije neće moći da vrate novac putnicima, zbog čega će većina prestati sa radom.

“Sve te agencije imaju polise osiguranja od odgovornosti. Dakle, naknade štete putnicima, ali ja ne bih da pričam o tome da li će osiguravajuće kuće prihvatiti takve razloge za prestanak rada i da li će to isplaćivati i ne, to je već njihov domen rada”, kaže Seničić i dodaje da je u Srbiji ostalo oko 50 odsto nerealizovanih aranžmana.

“Procenjeni iznos nerealizovanih putovanja kada je reč o inostranstvu je između 20 i 25 miliona evra i to je ono što je ostalo kao obaveza prema našim putnicima. Za nas je taj iznos značajan jer i dalje nemamo posla i radimo sa pet odsto nekadašnjeg prometa”, navodi naš sagovornik.

I hoteli u Srbiji dužni kao Grčka

Sličan problem agencije imaju u sa hotelima u Srbiji, napominje direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA).

“Imamo veliki broj ekskurzija, izleta, rekreativnih nastava koje nisu realizovane. Agencije su novac uplaćivale avansno hotelima, a kako bi pripremili te projekte, objekte za smeštaj i podelili plate radnicima, hoteli su novac potrošili i nema nikakve šanse da ga vrate, objašnjava Seničić.  

Preko 50 miliona evra zarobljeno u Grčkoj

S obzirom na oprečne informacije koje dobijaju, iz Udruženja turističkih agencija i turističkih radnika Srbije – Inicijativa TAS ne žele da komentariše najnovije navode objavljene na društvenim mrežama sve dok Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija to ne saopšti zvanično.  

“Pitaćemo grčko ministarstvo turizma da se o tome izjasni s obzirom da se preko 50 miliona evra trenutno nalazi u Grčkoj, što je novac naših građana za uplaćena, a nerealizovana putovanja”, kaže za naš portal zastupnik udruženja Inicijativa TAS Dragan Subotić.

Iako je teško utvrditi koliko novca je ostalo zarobljeno na omiljenoj destinaciji srpskih turista, naš sagovornik objašnjava da budući da je ministarstvo izašlo sa podatkom o sumi od oko 85 miliona evra, koliko su turističke agencije plasirale u inostranstvo za nerealizovana putovanja, uzimajući u obzir da je otprilike 50 odsto tih putovanja realizovano, a pošto je najveća količina novca upravo u Grčkoj, taj iznos je prema njihovoj paušalnoj proceni oko 50 miliona evra.

Subotić podseća da su se grčki turoperatori, odnosno njihova strukovna udruženja već obraćala grčkom ministarstvu turizma da se ta uredba prolongira i ministarstvo je, prema informacijama kojima raspolaže Inicijativa TAS, obećalo da će taj rok produžiti do kraja sledeće godine.

“To je obećanje koje je Ministarstvo turizma dalo svojim turoperatorima, uključujući samim tim i hotele i pansionske vile i sve ostale koji se bave turizmom. Zaista ne znamo odakle sada promena stava grčkog ministra turizma”, navodi on.

Što se tiče stave našeg Minstarstva turizma, Subotić kaže da je ono voljno da pomogne, ali se pre toga konsultuje sa stranama gde je plasirano najviše novca, a u ovom slučaju to je Grčka.

On takođe smatra da je neophodno obezbediti kreditna sredstva, kako bi agencije mogle da vrate uplaćen novac putnicima, kao i da se prolongira rok za povraćaj novca do 1. januara 2023. godine, kao što su već uradile mnoge zemlje EU.

“Ukoliko se ne donese nova uredba kojom će se prolongirati rok povraćaja novca i da sutra sve zemlje krenu u primenu tih uredbi, da sakupljaju novac i vrše povraćaj sredstava, apsolutno sve to nije izvodljivo, ni papirološki, ni knjigovodstveno ni bilo kako drugačije“, zaključuje Subotić.