Uprkos niskoj nezaposlenosti neodostatak stručne radne snage ozbiljan

U Nemačkoj većinu mladih izdržavaju roditelji

EUU fokusuVesti

12.8.2022 08:14 Autor: Redakcija Biznis.rs 1

U Nemačkoj većinu mladih izdržavaju roditelji U Nemačkoj većinu mladih izdržavaju roditelji
Nezaposlenost u Nemačkoj je niska, a nedostatak stručne radne snage ozbiljan. Tržište rada vapi za mladima. Ipak, nesigurnost i oročeni ugovori otežavaju stvari. Većinu... U Nemačkoj većinu mladih izdržavaju roditelji

Nezaposlenost u Nemačkoj je niska, a nedostatak stručne radne snage ozbiljan. Tržište rada vapi za mladima. Ipak, nesigurnost i oročeni ugovori otežavaju stvari. Većinu mladih (51 odsto), išli oni u školu, na stručnu praksu ili studije, izdržavaju roditelji ili rođaci.

Tek 38 odsto njih između 15 i 24 godine prošle godine je dovoljno zarađivalo za život od plaćenog rada, saopštio je nemački zavod za statistiku povodom Dana mladih, 12. avgusta. A pre 30 godina je bilo obrnuto – više od polovine (52 odsto) se izdržavalo samo, dok su se o 40 odsto starali roditelji ili rodbina, prenosi DPA.

Situacija se i u mnogim porodicama promenila, rekao je Bernd Ficenberger (Bernd Fitzenberger), direktor Instituta za istraživanje tržišta rada i profesije iz Nirnberga.

„Ljudi su više bili ograničeni na lokalno tržište rada, a prihodi roditelja nisu bili dobri kao danas,“ naveo je Ficenberger. Mnogi roditelji iz srednje klase sada mogu da priušte da deca duže traže onaj pravi posao. „Ovo ide uz strah od pogrešne odluke, jer opcija ima mnogo.“

Po završetku stručnih škola sada ide jedna prazna godina, kada se mladi još profesionalno orijentišu – što odlaže početak karijere. Obuka za posao kreće kasnije, posle dvadesete godine. „Bojim se da je posle pandemije to i kasnije,“ dodao je Ficenberger.

Obuke u preduzećima su u ozbiljnoj krizi najkasnije od početka pandemije, a to i te kako ima veze sa nesigurnošću mladih. Mnogi po završetku školovanja još ne znaju šta žele da rade, objasnio je Ficenberger.

S druge strane, skoro trećina mladih u Nemačkoj koji su zaposleni – 29,2 odsto – radi na osnovu takozvanih atipičnih ugovora. Tu spadaju razni privremeni, pomoćni ili poslovi sa skraćenim radnim vremenom. „Uslovi za rad moraju da budu bolji,“ zaključio je Ficenberger.

  • MARE

    14.8.2022 #1 Author

    Nije zaposlenje nuzno nuzda , znaci i samostalnost ,a to nema cenu

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.