U Srbiji dnevni uvoz električne energije od 10 do 15 odsto, nekim danima i do 30 procenata

Srbija dnevno uvozi deset do 15 odsto potrebne električne energije, a pojedinih dana i do 30 odsto. U utorak, 10. septembra oko 13.30 sati, Srbija je uvozila više od gigavata struje, tačnije, 1,026 gigavata, a proizvodnja iz svih izvora je iznosila 2,7 gigavata, objavio je Danas, a prenela je Beta..

To znači da je prekjuče uvoz bio skoro 30 odsto ukupne potrošnje električne energije. U sredu, u to vreme, situacija je bila nešto bolja, pa je uvoz bio oko 771 megavat, na otprilike sličnu potrošnju.

U odnosu na prethodnu nedelju, kada su temperature bile izuzetno visoke potrošnja je bila manja za oko 600-700 megavat-sati, ali je tada i cena struje bila znatno manja.

Cene struje dok su trajale vrućine u periodu od 18 do 21 sat dostizale su i po 800-900 evra za megavat-sat. U utorak, 10. septembra u 18 sati cena struje u Srbiji je bila 475 evra, dok je 3. septembra u to vreme koštala je 720 evra, a 4. septembra 830 evra.

Cene u okruženju znale su da se približe i nivou od 1.000 evra za megavat-sat.

Srbija skoro svakodnevno uvozi velike količine struje, preko 700 megavata u periodu od 10 do 18 sati, i tada je cena oko 100 evra za megavat.

Prema računici stručnjaka za energetiku Nenada Jovanovića, Srbija je samo u julu i avgustu potrošila 100 miliona evra za uvoz struje. Direktor EPS-a Dušan Živković je ranije, 19. juna, izjavio da je od početka godine EPS, trgujući strujom zaradio 38 miliona evra.

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović je istakla da je za pet meseci ostvaren plus u trgovini strujom od 23 miliona evra.

Kako bilo, kasnijih izjava o rezultatima uvoza i zvoza električne energije nije bilo, a ni „Danas „nije dobio odgovor ni od EPS-a ni od Ministarstva rudarstva i energetike kakav je saldo bio u julu i avgustu. Do tada je EPS uspevao da iskoristi jeftinu struju tokom dana kada su solarne elektrane po Evropi proizvodile i više struje nego što je potrebno da uštedi na potrošnji vode u hidroelektranama i uglja u termoelektranama, dok je struju izvozio u periodima kada su cene bile više.

Međutim, od kada je suša smanjila količine vode u rekama, situacija se obrnula. Prema podacima Jovanovića, na kraju avgusta saldo u uvozu-izvozu struje EPS-a bio je negativan za 29 miliona evra.

Ono što je ostalo kao problem je proizvodnja struje u termoelektranama.

Energetičar Miloš Zdravković ocenio je da po proizvodnji, EPS podseća na „Grčićev period“ (bivši v.d. Milorad) upravljanja tom kompanijom.

„Zbog obnovljivih izvora energije mi smo u prvoj polovini godine uspevali da uvozimo struju po vema niskoj ceni i uspevali da zaradimo. Već u julu je to anulirano. Očigledno je da je zakazala proizvodnja i iako uvozimo velike količine uglja, one kao da ne dolaze do termoelektrana. Jeste bilo remonata ovog leta. Neki su završeni, neki nisu, ali i njih treba planirati da se rade kada je manja potrošnja struje“, rekao je Zdravković.

Naveo je da je u prvom polugodištu 40 odsto električne energije proizvedeno u hidroelektranama, kao nikada do sada.

„Naš sistem je projektovan tako da se oko 70 odsto električne energije dobija iz termoelektrana. Tokom leta su reke presušile i pala je proizvodnja u hidroelektranama. A cene struje su rasle i verovatno će rasti, jer je manji dotok gasa iz Ukrajine, a cena gasa utiče na formiranje cene struje. Osim toga Ukrajina je bila jedan od većih proizvođača struje u Evropi, a sada je uvoznik“, rekao je Zdravković.

I energetičar Velimir Gavrilović ocenio je da su rekordne temperature u julu i avgustu doprinele rastu potrošnje, dok je s druge strane suša smanjila nivo vode u akumulacijama.

„Osim toga proizvodnja u termoelektranama je inače smanjena ispod nivoa od pre desetak godina. Ugalj iz površinskog kopa „Kolubara“ je sve lošijeg kvaliteta, a proizvodnja u TENT se nikada nije oporavila od havarije iz 2022. godine, pa . mora da se uvozi dnevno 10 do 15 odsto električne energije“, rekao je Gavrilović.

On je istakao i da uvoz tih deset do 15 odsto potrošnje i ne bi bio toliki problem da cene na tržištu nisu tako visoke.

„Više su nego cene po kojima EPS prodaje struju svojim kupcima, komercijalnim i domaćinstvima. A to malo podseća na period od pre dve godine. EPS je prethodne dve godine imao sreće sa blagim zimama. Ali šta ako bude normalna zima, kada zbog grejanja skoči potrošnja. Moraće opet da se uvozi i opet verovatno po visokim cenama. A ako bude zima oštra, tek će to da bude problem“, ocenio je Gavrilović, piše Danas.

U prvoj polovini godine EPS je ostvario dobit od 32,8 milijardi dinara ili oko 280 miliona evra. Prethodne godine, dobit je iznosila skoro milijardu evra (114 milijardi dinara).