U Srbiji nije manjak radne snage, već niko više neće da radi za 350 evra

„Privredi je za oporavak potrebno tri puta više vremena od dužine trajanja krize. Pomoć države za prevazilaženje pandemije bila je opredeljena pre svega za očuvanje radnih mesta, ali privrednici imaju više od 60 različitih nameta“, ocenjuje situaciju u privredi u razgovoru za Biznis.rs Milan Knežević ispred Asocijacije malih i srednjih preduzeća Srbije i dodaje da ide zimski period kada će firme teško preživljavati.

„Ovde se gleda kao da privreda ima ogromnu akumulaciju, pa može da isfinansira gubitke, a u stvarnosti uopšte nije tako. Ako jedan mesec ne platite obaveze, na primer struju, drugog meseca nema firme“, upozorio je Knežević uz konstataciju da je neizvesnost kod velikog broja privrednika izazvala turbulencije, ali se preživljavalo sa nadom da će se situacija normalizovati. Ipak, kaže da očigledno nije tako.

Precizira da je pogubno ukoliko povećanjem cena i usluga privrednici pokušavaju da saniraju likvidnost firme, jer vam niko ne garantuje da ćete po tim cenama moći da plasirate proizvod.

Milan Knežević kritikuje stav da nam jeftina radna snaga donosi prednost prilikom odluke stranih kompanija da investiraju u našu zemlju.

„Radnici jednostavno više neće da rade za male plate. Ovde nije manjak radne snage, manjak je ljudi koji će pristati da rade za 350-400 evra“, ističe Knežević i dodaje da tek kada vlasnik firme vidi da mu je biznis u problemu on je spreman da ponudi mnogo veće zarade, čak i na nivou evropskih, što govori da je u prihodima postojao i ranije prostor da se radnik više vrednuje.

Kao iskusan privrednik iz tekstilne industrije, Knežević na najavu dolaska italijanskog giganta modne industrije u Srbiju odgovara da se oduvek protivio subvencijama kojima država privlači strane investitore.

„Svim firmama koje dolaze država kroz subvencije obezbeđuje tri do četiri godine poslovanja i one posle tog vremena mogu jednostavno da pokupe svoje mašine i da odu“, upozorava Knežević.

„Migracije su bile takve da nema nikakvog optimističkog viđenja, pa se čak i u velikim projektima uvoze radnici jer jednostavno u Srbiji više nema te radne snage. Mi sada imamo više menadžera nego zidara i električara zajedno“, zaključuje Knežević.