VEĆINA GRAĐANA SRBIJE SE GREJE NA DRVA Ovo su najisplativiji načini da pregurate hladnu zimu

Prema raspoloživim zvaničnim podacima nešto manje od 60 odsto domaćinstava u Srbiji greje se koristeći čvrsta goriva. Najviše se koristi ogrevno drvo, zatim u mnogo manjoj meri ugalj, a prisutno je i povećano korišćenje peleta. Ipak, postavlja se pitanje koji je zaista najjeftiniji oblik grejanja u Srbiji.

„Oko 60 odsto domaćinstava u Srbiji nema radijatore, a prema jednom istraživanju u kome je učestvovala i RES Fondacija, šporet ili peć na drva su glavni uređaji za grejanje za oko milion domaćinstava u Srbiji“, izjavio je za Biznis.rs suosnivač i direktor programa RES fondacije, Aleksandar Macura.

Dodao je da nije jednostavno uporediti tipove grejanja po tome koji spadaju u trenutno najjeftinije, a koji ispadaju na duže staze jeftiniji iz više razloga.

„Možemo da poredimo samo troškove grejanja objekata koji imaju iste toplotne potrebe, odnosno koji su jednako izolovani. Takođe, država se meša u cene energenata i od intervencije države može da zavisi ishod takvih poređenja koji se može promeniti preko noći. Lokalna raspoloživost i efikasnost sistema grejanja su presudni za korist na duže staze. Kada se opredeljujete za sistem grejanja, gledajte samo na duže staze“, objašnjava naš sagovornik.

Kada je u pitanju najefikasnije grejanje koje ispunjava i ekonomsku i ekološku crtu, prvi izbor koji Macura smatra da je za razmatranje je grejanje na bazi toplotnih pumpi, što uključuje i inverterske klima uređaje, uprkos trenutnim posledicama koje proizvodnja električne energije u Srbiji ostavlja na životnu sredinu, jer se one moraju menjati.

„Korišćenjem toplotnih pumpi dobijete kod novijih uređaja gotovo 80 procenata svoje energije besplatno, i ta energija je obnovljiva. Uređaji za korišćenje ogrevnog drveta koji su u skladu sa najnovijim standardima EU mogu biti visoko efikasni i mogu imati dosta čisto sagorevanje. Dobro upravljani sistemi daljinskog grejanja, zasnovani na korišćenju otpadne toplote i obnovljivih izvora tamo gde toplovodi već postoje mogu takođe biti izvanredno rešenje. Današnji sistemi daljinskog grejanja u Srbiji nisu još uvek takvi“, naglasio je Macura.

U Srbiji ima 60 toplana i u svakom gradu i mimo njih još ima neka kotlarnica na mazut i ugalj. Kako se ide ka gašenju takvih kotlarnica i prelasku na čistije energente radi očuvanja životne sredine saznajte ovde.

Prilikom odabira odgovarajućeg grejanja naš sagovornik savetuje da se u obzir uzme investicioni trošak, koji je važan, ali da je ključna procena koliko će grejanje koštati ipak u dugom vremenskom periodu.

„Takođe, nekome je loženje neprihvatljivo, nekome je strujanje toplog vazduha neprihvatljivo, nekome je korišćenje određenih uređaja previše komplikovano. Privilegija je razmišljati o izboru načina grejanja, jer stotine hiljada domaćinstava u Srbiji to trenutno ne mogu. Pomažući njima pomoći ćemo svima nama“, zaključuje direktor programa RES fondacije.