U Srbiju 2020. godine uvezeno skoro 300.000 tona otpada

Izvoz otpada iz Evropske unije u zemlje koje nisu članice EU prošle godine je dostigao je 33 miliona tona, što je povećanje od 77 odsto u odnosu na 2004. godinu. Istovremeno, uvoz otpada je porastao za 11 procenata i u 2021. godini je iznosio 19,7 miliona tona, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

U najnovijem izveštaju Eurostata navodi se da je Turska glavna destinacija za otpad izvezen iz EU, sa obimom od oko 14,7 miliona tona u 2021. godini, što je više od tri puta veća količina nego u 2004. godini, i predstavlja skoro polovinu ukupnog izvoza otpada.

Druga najveća destinacija lane bila je Indija, koja je primila skoro 2,4 miliona tona otpada iz EU, zatim Egipat (1,9 miliona tona), Švajcarska (1,7 miliona tona), Ujedinjeno Kraljevstvo (1,5 miliona tona), Norveška (1,4 miliona tona), Pakistan (1,3 miliona tona), Indonezija (1,1 milion tona), Sjedinjene Američke Države (0,9 miliona tona) i Maroko (0,6 miliona tona).

Poslednjih godina Pakistan je postao značajniji kao destinacija za otpad iz EU, sa obimom koji se povećao sa 0,1 miliona tona u 2004. godini na 1,3 miliona tona. Nasuprot tome, kako pokazuju podaci Eurostata, izvoz otpada iz EU u Kinu opao je sa vrhunca od 10,1 miliona tona u 2009. godini na 0,4 miliona tona 2021. godine.

Crni metali čini polovinu ukupnog izvoza otpada iz EU

Izvoz otpada od crnih metala (gvožđe i čelik) iznosio je prošle godine 19,5 miliona tona, što čini više od polovine (59 procenata) ukupnog izvezenog otpada. Glavna destinacija bila je Turska koja je primila 13,1 milion tona, što je oko dve trećine (67 odsto) ukupnog otpada od crnih metala izvezenog iz EU.

Dodaje se da je Unija uvezla 5,5 miliona tona otpada od crnih metala, od kojih skoro trećina (32 procenta) dolazi iz Velike Britanije.

„Iako na daleko nižem nivou, značajne količine papirnog otpada takođe su bile izvezene iz EU. Izvezenih 4,4 miliona tona papira činilo je 13 odsto ukupnog izvoza otpada u EU u 2021. godine. Indija je bila glavna destinacija papirnog otpada, primivši 1,2 milione tona (26 procenata), a slede Indonezija (0,9 miliona tona ili 22 odsto) i Turska (0,4 miliona tona ili 10 procenata)“, piše u izveštaju Eurostata.

Međutim, u EU je i uvezeno 2,4 miliona tona papirnog otpada, pri čemu je najveća količina (jedan milion tona ili 42 odsto) stigla iz Ujedinjenog Kraljevstva.

Prekogranično kretanje otpada u Srbiji

Prikupljeni podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da je iz Srbije u toku 2020. godine izvezeno 424.071 tona otpada, od čega 12.796 tona ima karakter opasnog i 411.275 tona neopasnog otpada. Najviše otpada je izvezeno u Bugarsku, Severnu Makedoniju, Albaniju i Hrvatsku.

„Uvezeno je 296.523 tona otpada, od čega 7.109 tona ima karakter opasnog i 289.414 tona otpada koji je po karakteru neopasan. Otpadni papir i karton i otpadna papirna i plastična ambalaža čine više od polovine količine otpada koji je uvezen“, piše u publikaciji „Upravljanje otpadom u Republici Srbiji u periodu od 2011. do 2020. godine“.

Dodaje se da po zastupljenosti sledi otpad od mlevenja iz termičkih procesa industrije gvožđa i čelika.

„Opasan otpad predstavljaju olovne baterije, zgura i šljaka iz termičke metalurgije olova i otpad od mehaničkog tretmana otpada koji sadrži opasne supstance. I dalje se nastavlja trend uvoza i izvoza istih vrsta otpada kao što su na primer otpadni papir i metali. Najviše otpada je uvezeno iz Turske, Hrvatske, Mađarske i Bosne i Hercegovine“, naglašeno je u publikaciji.