Učesnici u javnoj raspravi izričiti u svojim zahtevima

Nacrt zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, koji je pripremilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ušao je u skupštinsku proceduru usvajanja. Ovim zakonom, koji je usvojila Vlada Srbije, uređuju se zahtevi i mere uređenja tržišta za poljoprivredne proizvode, trgovina sa drugim državama, kao i druga pitanja od značaja za uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda.

Ministarstvo je sprovelo javnu raspravu o ovom Zakonu u periodu od 5. do 25. februara 2021. godine. Kako se navodi u njihovom saopštenju, tokom trajanja javne rasprave na adresu elektronske pošte ministarstva, primedbe, predloge i sugestije dostavilo je 10 učesnika javne rasprave.

 Šta su tražili učesnici javne rasprave?

Produktna berza A.D. iz Novog Sada predložila je da se preciznije definiše ko ima pravo da se bavi prikupljanjem i objavljivanjem cena poljoprivrednih proizvoda. Kako su naveli na tržištu posluju agencije koje se bave prikupljanjem i obradom podataka, odnosno objavljuju cene poljoprivrednih proizvoda, a ne podležu nikakvoj kontroli ili nadzoru državnih organa. Bez ikakve procedure objavljuju informacije o cenama, zbog toga razne interesne grupe mogu da manipulišu i utiču na cene. 

Asocijacija udruženja proizvođača malina i drugog jagodastog voća „Malinari Srbijeˮ predložila je uvođenje sistema koji sadrži centralnu bazu podataka o poljoprivrednim gazdinstvima, otkupljivačima i prerađivačima, koja bi se redovno ažurirala aktivnostima svih subjekata koji se bave prometom. Cilj postojanja ovakvog sistema bi bio da se u svakom trenutku može sagledati stanje na tržištu po pitanju ponude i tražnje, odnosno prometa.

Info Tim Logistika D.O.O iz Novog Sada predložila je izmene u članu 5. stav 2. Nacrta zakona kako bi se podaci o cenama pribavljali od pravnih lica koja se bave prikupljanjem tržišnih podataka i pružanjem predmetnih informacija na komercijalnoj osnovi, uz naknadu, u skladu sa komercijalnim uslovima.

Poslovno udruženje za živinarstvo zajednica živinara predložilo je izmene u članu 23. Nacrta zakona, kako bi se uvele sankcije i kazne za prodaju proizvoda ispod nabavne cene, odnosno narušavanje tržišta damping cenama. Takođe u članu 25. Nacrta zakona, kojim se uređuju javne intervencije, traženo je da se, pored mogućnosti javnih intervencija u sektoru žitarica, goveđeg i telećeg mesa i mleka i mlečnih proizvoda, uvede mogućnost javnih intervencija i u sektorima jaja i živinskog mesa.

Danilo Golubović, član tima Vlade Srbije za vođenje pregovora za pristupanje EU, zadužen za Poglavlja 11, 12 i 13 predložio je da se u član 3. Nacrta zakona, gde su propisani sektori na koje se primenjuje zakon, dodaju sledeći sektori: pirinač, maslinovo ulje i masline, lan i konoplja, banane, etil-alkohol poljoprivrednog porekla i svilena buba, radi postizanja većeg stepena usklađenosti. Predložio je i da se produži rok za usklađivanje poslovanja sa godinu na dve godine, i da se primena pojedinih odredbi ovog zakona pomeri sa 1. januara 2022. godine, na 1. januar 2023. godine, zbog adekvatne pripreme za primenu ovih propisa.

Udruženje za unapređenje proizvodnje i izvoza žita „Žita Srbijeˮ, tražilo je da se u Nacrtu zakona gde su propisani sektori na koje se primenjuje zakon, dodaju, pored žitarica i uljarice, kao vrlo važan proizvodni sektor. U članu 4. Nacrta zakona gde su propisane tržišne godine, traženo je da se one urede za svaku biljnu kulturu posebno.

„Кlub 100P plusˮ predložio je da se menja član 23. Nacrta zakona kojim se uređuju ugovorni odnosi u smislu da svaku isporuku primarnih proizvoda mora da prati ugovor, kao i da se rok plaćanja skrati na 30 dana, uz uvođenje sredstava obezbeđenja. Predloženo je i da se podrška privatnom skladištenju, koja je članom 26. Nacrta zakona propisana za sektore šećera, goveđeg i telećeg mesa, svinjskog mesa, ovčjeg i kozijeg mesa i mleka i mlečnih proizvoda, proširi tako da obuhvati sve sektore poljoprivredne proizvodnje.

Mladi poljoprivrednici Srbije predložili su da se u član 3. Nacrta zakona, gde su uređeni sektori na koje se primenjuje zakon, dodaju uljarice i šećerna repa, kao sektori važni za poljoprivredu. Predložena je i izmena člana 23. Nacrta zakona kojim se uređuju ugovorni odnosi u smislu da isporuku svih primarnih proizvoda mora da prati ugovor. Predložena je izmena člana 33. Nacrta zakona kojim su propisane mere informisanja i promocije poljoprivrednih proizvoda u smislu promocije domaće proizvodnje, odnosno značaja kupovine domaćih proizvoda od strane potrošača.

Bogdan Кonstantinović predložio je da se omogući način registracije sorti industrijske konoplje na način kako je to regulisano u EU.

D.O.O. Jugoinspekt – Novi Sad iz Novog Sada takođe predložio je da se u sektore u članu 3. Nacrta zakona unesu i uljarice.

Sve pristigle primedbe, predloge i sugestije su razmotrene i analizirane u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, radi sagledavanja mogućnosti njihovog integrisanja u tekst Nacrta zakona, s ciljem unapređenja zakonskih rešenja. Nakon razmatranja, odlučeno je da se prihvate predlozi da se utvrdi tržišna godina za uljarice i kukuruz, s obzirom na  njihov značaj za poljoprivredu Republike Srbije, navodi se u saopštenju.

Nisu prihvaćeni predlozi da se prikupljanje cena za potrebe Sistema tržišnih informacija Srbije plaća privrednim subjektima, jer prikupljanje cena za potrebe nadležnog ministarstva vrše Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije.

Predlog za preciznijim uređenjem subjekata koji imaju pravo da se bave prikupljanjem i objavljivanjem cena poljoprivrednih proizvoda je odbijen, jer kako je ministarstvo obrazložilo nakon usvajanja ovog zakona to će biti propisano podzakonskim aktom.

Takođe, nije prihvaćen predlog za uvođenje sistema koji sadrži centralnu bazu podataka o poljoprivrednim gazdinstvima, otkupljivačima i prerađivačima, jer to nije predmet ovog zakona, a uspostavljanje i održavanje takvog sistema zahteva velika finansijska sredstva koja nisu raspoloživa, naveli su iz ministarstva. Takođe su istakli da uvođenje sankcija za damping cene nije moguće propisati ovim zakonom, jer nisu predmet zakona.

Predlog da se lista sektora proširi i dodaju sektori: pirinač, maslinovo ulje i masline, lan i konoplja, banane, etil-alkohol poljoprivrednog porekla i svilena buba, radi postizanja većeg stepena usklađenosti, nije prihvaćen zbog toga što se proizvodi iz ovih sektora uglavnom uvoze i ne proizvode se u Srbiji, ali postoji mogućnost da poljoprivredni proizvodi u ovim sektorima budu obuhvaćeni u okviru drugih sektora i propisani podzakonskim aktom koji će doneti Vlada Srbije.

Ministarstvo dalje navodi da prihvatanje promene rokova za stupanje na snagu ovog zakona, donošenje podzakonskih akata i usklađivanje privrednih subjekata sa odredbama nije bilo moguće, jer se kosi sa planiranom dinamikom uspostavljanja mehanizama uređenja tržišta i potrebom da se sistem što pre uspostavi.

Predlog da se u ovaj zakon unese odredba da svaku isporuku primarnih proizvoda mora da prati ugovor nije prihvaćen, jer je planirano da se podzakonskim aktom bliže propišu sektori u kojima su ugovori obavezni.

Zbog suprotnosti sa regulativom Evropske unije 1308/2013 sa kojom se vrši usklađivanje nisu prihvaćeni predlozi proširenja podrške privatnom skladištenju na sve sektore poljoprivredne proizvodnje, dodavanje uljarica i šećerne repe u listu sektora koji su predmet ovog zakona i uvođenje mogućnosti javnih intervencija u sektorima jaja i živinskog mesa, saopšteno je u dokumentu Ministarstva poljoprivrede.

Iz Ministarstva poljoprivrede na kraju navode da su deo sugestija koje su predložene tokom javne rasprave uvrštene u tekst Nacrta zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, s ciljem njegovog poboljšanja, te da su svoj deo posla uspešno sproveli.