Ukidanje doprinosa donelo bi veću progresivnost u oporezivanju

Ministar finansija i socijalnog rada Crne Gore Milojko Spajić najavio je da će ova susedna zemlja ukinuti doprinose za zdravstveno osiguranje na zarade od 1. januara 2022. godine, kao i da će uvesti progresivno oporezivanje. Prema njegovim rečima, država će preuzeti svo finansiranje za zdravstveno osiguranje, a neće biti oporezivane zarade do bruto iznosa od 700 evra.

Šta ovo znači u praksi, kako će zdravstveni sistem opstati bez ove vrste prihoda i da li je moguće isti recept primeniti i u Srbiji?

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Svetislav Kostić kaže za Biznis.rs da se u većini država dešava da doprinosi za obavezno socijalno osiguranje poprime neki oblik poreza, te da je ukidanje plaćanja doprinosa jedan od načina da se ta transformacija dovede do kraja.

„Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na kraju poprime oblik poreza, odnosno nije do kraja jasno da li su oni klasični doprinosi za obavezno osiguranje ili se radi o jednoj vrsti poreza. Nemali broj država je prešao sa finansiranja zdravstvenog osiguranja kroz plaćanje doprinosa na poresko finansiranje. Dakle, one su skinule doprinose“, naveo je profesor Kostić dodajući da samo ukidanje plaćanja doprinosa nije kraj ove priče.

„Ali to ne znači da je dovoljno da se samo ukinu doprinosi, već treba da se prilagodi poreska politika zato što, umesto kroz uplatu doprinosa, zdravstvenu zaštitu finansirate kroz budžetske dotacije“, rekao je on.

Kostić pojašnjava da to znači da nemate namenski prihod za zdravstvenu zaštitu, nego sve ide preko poreza.

„To nije toliko loša ideja. Problem je što su doprinosi za socijalno osiguranje po svojoj prirodi regresivni. To znači da oni mnogo više pogađaju siromašne nego bogate, zato što imate, bar u Srbiji, maksimalnu osnovicu na pet prosečnih zarada na koje se doprinosi plaćaju, a posle toga se ne plaćaju. To znači da što vam je zarada veća od pet prosečnih zarada, to je opterećenje za doprinos manje“, objašnjava profesor.

Kako dalje ističe u razgovoru, rešenje bi trebalo tražiti u većem udelu bogatih u finansiranju zdravlja.

„Ako ukinete takve doprinose i eventualno povećate poresku stopu – vi ćete onda srazmerno više opteretiti bogate u odnosu na siromašne. To bi mogao da bude jedan vid progesivnog oporezivanja, odnosno ne bi se ništa drastično promenilo kod siromašnih, ali bi se povećalo opterećenje za bogate. Dakle, to ima određene prednosti“, dodao je Kostić.

Na naše pitanje da li je moguće da sličan sistem zaživi i u Srbiji, profesor je odgovorio potvrdno, dodajući da bi se trebalo pažljivo baviti ovom temom.

„Teorijski se govori o tome i nije besmisleno, naročito u smislu progresivnosti. Ali trebalo bi pažljivo da se pristupi ovoj temi zato što je Republički fond za zdravstveno osiguranje trenutno samodovoljan, jer mu se ne dotira previše iz budžeta kao što je to slučaj sa Fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje“, naveo je naš sagovornik.

Upitan da li bi od toga korist imali najsiromašniji građani, Svetislav Kostić je istakao da sve zavisi od toga kako bi se postavila poreska stopa.

„Zavisi kako naštelujete poresku stopu. Vi je uredno možete povećati tako da se ništa ne promeni. Samo smanjenje opterećenja za zdravstvo, bez obezbeđivanja drugih prihoda koji će nadomestiti taj vrlo značajan gubitak, nema mnogo smisla“, zaključio je profesor.