Ukoliko se oduži rat u Ukrajini posledice mogu biti velike

Predstavnik Instituta za međunarodnu ekonomiju u Beču Branimir Jovanović rekao je u četvrtak da će, ukoliko se rat u Ukrajini produži do kraja ove i sledeće godine, posledice biti velike.

On je u Beogradu na tribini „Ekonomske posledice rata u Ukrajini“ rekao da bi samo primirje moglo da pomogne da se izbegnu teže posledice, prenosi Beta.

„Inflacija će biti visoka i dalje, i rašće, a posledice koje koje vidimo sada kao što su velike kamatne stope i skok cena, biće još lošije ako se nastavi rat“, rekao je Jovanović na skupu koji su organizovali Evropski pokret u Srbiji i Fridrih Ebert fondacija. 

On je istakao da se sve zemlje suočavaju sa sličnim problemom i da nema embarga na ruski gas od strane EU i neće ga ni uvesti.

„Ono što može da se uradi jeste da se nađu alternativni izvori energije za ruski gas. Na primer, uzimanjem gasa iz drugih zemalja i slično. Mora da se radi na smanjivanju zavisnost uopšte od gasa, ne samo iz Rusije. Obnovljivi izvori energije su rešenje, ali Srbija ne radi na tome dovoljno“, rekao je Jovanović.

On je istakao da ekonomska situacija u Srbiji nije tako loša i da ne očekuje da će biti recesije ove godine, kao i da sve zavisi od toga kakvo će stanje biti u Ukrajini do kraja godine.

„Naša prognoza je da će inflacija u Srbiji biti 10 odsto, a ako rat potraje onda će biti 14 odsto“, rekao je on.

Prema njegovom mišljenju ekonomski rast će sledeće godine biti sporiji, a inflacija malo viša.

„Sledeće godine će inflacija biti šest odsto i to je verovatno razlika između ove krize i krize sa Covidom-19. Ova kriza će smanjiti rast na duži period“, istakao je Jovanović.

Jovanović je rekao da Srbija, kad su u pitanju sankcije prema Rusiji zbog napada na Ukrajinu, pokušava da sedi na dve stolice,

„Nema dileme da Srbija pokušava da sedi na dve stolice, da bude u dobrim odnosima i sa EU sa Rusijom, zbog toga što ima jače veze sa Rusijom nego bilo koja zemlja u regionu, i to se već vidi. Ipak vidimo da EU ne preduzima još uvek ništa protiv Srbije“, rekao je on.

Naglasio je da će posledice doći tek kasnije i da takvom politikom Srbija možda ima kratkoročnu korist, ali da tim postupcima pogoršava svoj ugled u svetu i „da je bila najbolja zemlja za investicije u regionu“.

„Čak i u doba pandemije imala je dobar bruto domaći proizvod (BDP) iz stranih investicija. Od stranih investitora je Srbija imala četiri odsto BDP-a. To je rizik koji nosi politika sedenja na dve stolice. Tako gubi međunarodni ugled i strane investicije“, rekao je Jovanović.

Stalni zamenik ambasadora Nemačke u Srbiji Dorotea Gizelman je prokomentarisala izjavu Jovanovića u vezi sa sankcijama Rusiji i da „Srbija pokušava da sedi na dve stolice“.

„Ne radi se o tome da Evropa ili države članice dozvoljavaju to. Mi notiramo politku koju je Srbija uvela kao suverena zemlja, ne kažnjavamo Srbiju zbog stvari koje je preduzela ili nije preduzela. Mi ne vodimo spoljnu politiku tako što kažnjavamo“, rekla je Gizelman.

Ona je istakla da jedino što Nemačka radi jeste da na umeren način govori o mogućim opcijama i radi procenu mogućih posledica.

„Od ovog trenutka će Srbija možda pokušati da nastavi da sedi na dve stolice, ali kada se govori u sankcijama EU mi znamo gde se nalazimo. Ako se Srbija ne usklađuje sa sankcijama, u tom slučaju to bi imalo posledice po proces evropskih integracija. Teško je zamisliti takav identitet unutar EU i bilo bi nepošteno očekivati bilo kakav drugačiji stav“, rekla je ona.

Gizelman je rekla da je nemački kancelar Olaf Šolc (Olaf Sholtz) bio vrlo jasan u poruci podrške Srbiji pri poseti prethodne nedelje.

„Želimo da Moskva zbog kršenja međunarodnog poretka snosi sankcije. Znam da reč sankcije bude sećanja na ovom prostoru, ali to su ciljane sankcije usmerene protiv rata“, istakla je Gizelman.

Ona je rekla da „moramo da shvatimo da ne možemo više da se oslanjamo na Rusiju kao pouzdanog dopremača energije“, kao i da Rusija koristi gas i naftu kao sredstvo ucene i da nekada poštuje, a nekad ne svoja obećanja.

„Moja vlada slično kao i srpska je pribegla raznim merama da olakša ljudima život. Postoji empatija mog naroda sa ljudima u Ukrajini, kao što postoji i kod Srba. Moramo da se suočimo sa diverzifikacijom energije i obnovljive energije i treba da zaštitimo klimu. Situacija je kompleksna, a poruke koje vlada šalje jeste da možemo da se suočimo sa izazovima“, rekla je Gizelman.

Predsednik srpskog poslovnog kluba „Privrednik“ Zoran Drakulić rekao je da rat u Ukrajini nije rat protiv nacionalizma već da je to „rat i za resurse“.

„Cene energenata rastu, uvedete li sankcije Rusiji svesni ste toga da će doći do krize. Svaki dan slušamo od Rusa da će zatvoriti Odesu. To su ogromne količine žitarica koje neće doći na tržište“, rekao je Drakulić.

Kada je u pitanju Srbija, Drakulić je napomenuo da „ne bi smela da ima problema sa hranom“, i podsetio na pobunu ratara za otkup pšenice.

On je naglasio da se stvari kada su u pitanju energenti pogoršavaju iz dana u dan i da nema razloga da postoji nestašica drveta na srpskom tržištu. 

„Taj energent je i dalje jedan od najjeftinih bez obzira što su cene skočile. Pelet je i dalje jeftiniji od svega ali peleta nema. Druga po veličini fabrika u Srbiji se juče zapalila, a druga  se zatvara na tri mesca u julu“, rekao je Drakulić.