Bečki ekonomski institut prognozira privredni rast Crne Gore od 3,5 odsto

Crnogorska ekonomija će, prema najnovijim prognozama Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WIIW), ove godine rasti 3,5 odsto.

Iz Instituta su u najnovijem prolećnom izveštaju, u koji je agencija Mina-business imala uvid, prognozirali da će crnogorska ekonomija u narednoj godini ojačati 3,7 odsto, a u 2024. godini 3,3 odsto.

U slučaju negativnog scenarija, WIIW za Crnu Goru predviđa rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,8 odsto za ovu godinu, za narednu 2,2 odsto i za 2024. godinu 2,8 odsto.

WIIW je ukazao da rat u Ukrajini različito utiče na privrede 23 zemlje centralne, istočne i jugoistočne Evrope. Predviđa se manji ekonomski rast u istočnoj i centralnoj Evropi i duboka recesiju u Ukrajini i Rusiji, prenosi Mina.

Institut polazi od takozvanog status kvo osnovnog scenarija, a ukoliko bi rat dalje eskalirao i Evropska unija (EU) uvela embargo na naftu i gas iz Rusije, u istočnoj i srednjoj Evropi bi bio zabeležen i pad privrede.

Osnovni scenario WIIW za članice EU centralne i istočne Evrope, predviđa rast od 2,5 odsto, a u slučaju negativnog scenarija i blagu recesiju od 0,9 odsto.

Ukrajina i Rusija zabeležiće ove godine, u zavisnosti od scenarija, masivni pad. Ukrajina od 38 do 45 odsto BDP-a, a Rusija od devet do 15 odsto BDP-a.

I Turska, kao druga najveća ekonomija regiona, rasla bi u najboljem slučaju 2,7 odsto, a u najgorem 2,5 odsto.

Ukrajina će ove godine izgubiti jednu trećinu do polovine svog BDP-a. Izgledi za tu zemlju su loši i zavise od daljeg toka rata.

“I u slučaju primirja i političkog rešenja, snažan privredni rast može se očekivati tek 2024. godine, pošto će se privatni investitori sporo vraćati u zemlju”, rekao je ekonomista WIIW i glavni autor prolećne prognoze, Vasilij Astrov.

Rusija, prema WIIW, zbog zapadnih sankcija, ove godine će biti suočena sa padom privrede i visokom inflacijom od najmanje 20 odsto.

Direktne posledice rata, za većinu zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope, u ovoj godini ostaju ograničene.

Gubici iz trgovine sa Ukrajinom i Rusijom u proseku iznose 0,5 odsto BDP-a.

Rat u Ukrajini taj region najviše pogađa snažnim rastom cena energenata i namirnica, što smanjuje realne prihode domaćinstava i time utiče na potrošnju.

“Ukoliko bi došlo do embarga na energente, stopa inflacije u gotovo svim zemalja regiona bila bi dvocifrena”, ocenio je Astrov, dodajući da bi u Turskoj, čak i u najpovoljnijem scenariju, bila 55 odsto.