Ulaganje u kriptovalute kao reakcija na inflatorni pritisak

Nakon dostizanja rekordnih vrednosti najtrgovanijih svetskih kritpovaluta tokom marta i aprila ove godine, a samim tim i celokupnog globalnog tržišta digitalne imovine, usledio je period stagnacije pa onda i značajnog pada, kada su sve dotadašnje pozitivne vesti i prognoze ustupile mesto katastrofičnim predviđanjima i nervoznim reakcijama većine centralnih banaka. Odjednom su digitalni tokeni od ulagačkih zvezda ponovo stekli status nepoželjnog rizičnog kapitala i „špekulativne imovine“ koju su u jednom kratkom periodu masovno koristili investicioni fondovi.

Međutim, od polovine jula, tačnije 20.07. ove godine, započeo je novi uzlazni trend njihove vrednosti, i čitavo tržište je počelo da se oporavlja. Sada se vrednost celokupnog tržišta kriptovaluta procenjuje na 1.980 milijardi američkih dolara.

Pokušali smo da ustanovimo koji su bili glavni razlozi takvog preokreta. Da li su koincidirali pozitivni polugodišnji finansijski izveštaji vodećih tehnoloških kompanija i dobri rezultati tržišta rada u Sjedinjenim Američkim Državama ili možda glasanje u Kongresu o ogromnoj finansijskoj injekciji, izmerenoj u konačnom zbiru na oko 3.500 milijardi dolara?

Nikola Škorić i Hrvoje Hrvatin iz prve hrvatske menjačnice kriptovaluta Electrocoin objašnjavaju da je tržište kritpovaluta neregulisano, te da je promena vrednosti podložna raznim uticajima, pa je vrlo teško s preciznošću dati odgovor na to šta je najviše poguralo najnoviji rast. Kao ilustraciju svojih reči, pominju nedavni pad vrednosti za koji se pretpostavlja da je uzrokovan jednom objavom Ilona Maska (Elon Musk) na društvenoj mreži Twitter.

„Pomenuti finansijski izveštaji i paketi pomoći ili vesti vezane za reaktivaciju nodova bitcoin rudara izvan Kine, kojima je matična država nedavno zabranila rad, kao i ‘London Hard Fork’ ažuriranje ethereum mreže (za koje se veruje da će ubrzati i intenzivirati rudarenje ethera) mogli su uticati na pozitivniji trend rasta vrednosti glavnih kriptovaluta, ali to niko sa sigurnošću ne može da potvrdi“, kažu naši sagovornici iz Electrocoina.

S druge strane, još jedan faktor mogao je snažno da utiče na ponovni rast interesovanja za digitalnu imovinu, a to je – rast inflacije u SAD i vodećim zemljama evrozone.

„Sve se više govori o tome da će naredni period obeležiti snažna inflacija. Jedna od svrha bitcoina kao kriptovalute jeste upravo anti-inflatorni uticaj. To je još jedna od veza s plemenitim metalima, koji se koriste kao investiciono sredstvo za očuvanje vrednosti imovine, jer se BTC često i naziva ‘digitalnim zlatom’. Mislim da ključni uzrok rasta vrednosti treba tražiti u informacijama koje govore o rekordnim stopama inflacije u Nemačkoj, SAD i na drugim tržištima, a potvrda ogromne finansijske injekcije za javne investicije u američkom Kongresu dodatno je naglasila ta očekivanja rasta inflacije“, komentariše za Biznis.rs projektni menadžer za kriptovalute u Auro Domus Group iz Opatije, Sandro Rubinić. Auro Domus je lider u trgovini plemenitim metalima u Hrvatskoj, a menjačke poslove iz domena digitalnih valuta sprovodi u partnerstvu s kompanijom Way2Coin. 

Zanimljivo je da trenutnom pozicijom bitcoin dobija dodatnu potvrdu svoje investicione vrednosti i odmak od imidža “špekulativne imovine” prema stabilnom ulaganju koje prepoznaju i ključni igrači na tržištu, primećuje naš sagovornik.

Interesovanje u regionu sve veće

Jedan od razloga zašto ovom prilikom razgovaramo sa stručnjacima za kriptovalute iz Hrvatske leži u činjenici da je tržište digitalne imovine u ovoj komšijskoj zemlji trenutno na višem stepenu nego u Srbiji. Tržište je otvoreno, za kritpovalute je moguće kupiti najrazličitiju vrstu robe, uključujući i benzin na pumpama, a širom države su počeli da se otvaraju i takozvani kriptomati, tj. bankomati za kriptovalute. Nasuprot tome, u našoj zemlji, i posle šestomesečnog prelaznog perioda od donošenja do primene novog Zakona o digitalnoj imovini, koji je dogovoren kako bi se svi učesnici na tržištu pravovremeno licencirali pri Komisiji za hartije od vrednosti, situacija je i dalje nejasna, a dozvolu za rad za sada je uspešno dobila samo jedna menjačnica.

No, to ne znači da interesovanja za trgovanje digitalnim tokenima u našoj zemlji, kao i čitavom regionu, ne postoji. Naprotiv.

„U našem poslovanju u proteklih nekoliko meseci primetili smo veći interes za kupovinu nego za prodaju kriptovaluta, što govori o tome da tržište, posebno u našim krajevima, nastavlja ekspanziju. Što se tiče konkretnih kriptovaluta, kod novih učesnika najveći je interes za dve najpoznatije kriptovalute – bitcoin i ether, što je u skladu i s našim očekivanjima. Ipak, vidimo i neke zanimljive trendove kada su u pitanju i valute s manjim udelom na tržištu. Tako, sve više interesa ima za XRP (ripple), a iznenađuje nas i rastuća potražnja za stellarom. Uz navedene coine, klijenti znaju tražiti i transakcije takozvanih stablecoina (čija vrednost je fiksno vezana za određenu nacionalnu valutu), kao što je USDC“, kaže Sandro Rubinić iz Auro Domusa.

Što se tiče Electrocoina, preko njegovog sistema za trgovanje moguće je praviti transakcije u tridesetak različitih kriptovaluta. Poslednja statistika slaže se sa Rubinićevim rečima.

„Prema podacima ostvarenih transakcija, a upoređujući podatke iz prošlog i tekućeg kvartala vidljivo je da od strane korisnika najveći interes vlada za BTC, USDT, ETH, USDC valutama. Pomenute valute su u prošlom kvartalu ostvarile 86 odsto volumena ukupnih transakcija, dok je u tekućem kvartalu njihov udeo porastao na 91 odsto volumena“, objašnjavaju iz Electrocoina za naš portal.

Od toga, BTC ostvaruje polovinu od svih ostvarenih transakcija. Za njim slede USDT sa učešćem od 29 odsto, pa ETH sa učešćem od devet procenata. Od, uslovno rečeno, manjih valuta, korisnici su u prošlom tromesečju značajnije trgovali s XRP (četiri odsto), ADA (dva odsto), te DOGE i XLM, s oko dva odsto u ukupnim transakcijama.

„Iz svega navedenog dalo bi se zaključiti kako su interesi naših korisnika usklađeni s globalnim trendovima tržišta kriptovaluta“, zaključuju u Electrocoinu. To znači da učesnici preko regionalnih menjačnica digitalne imovine i te kako prate (ne)prilike na tržištu, pa reaguju u realnom vremenu istovetno kao i njihove kolege iz razvijenih ekonomija Evrope i SAD.