Ulaganje u realnu imovinu najbolji način štednje

O pojavi visoke inflacije u svetskoj privredi počelo je da se piše još na početku pandemije kada su vlasti širom sveta počele da pumpaju ogromne količine novca kao podsticaj posrnuloj ekonomiji.

Dve godine kasnije, napisano je mnogo tekstova o pojavi inflacije i svakome je jasno da cene dobara i usluga ubrzano rastu, ali se ne govori dovoljno u uticaju koji inflacija ima na novčanu štednju građana.

Iako se inflacija u svesti građana najčešće izjednačava s rastom cena proizvoda i usluga, što nije pogrešno, na nju je ipak ispravnije gledati kao na pad vrednosti novčane valute, a ne kao rast vrednosti proizvoda kojem je cena porasla, piše Poslovni.

Primera radi, ako je za prosečan stan u Zagrebu danas potrebno izdvojiti 50 odsto više sredstava nego pre 10 godina, to ne znači nužno da je vrednost tog stana veća. Stan i dalje ima istu kvadraturu, lokaciju i jednako je upotrebljiv kao i pre 10 godina.

Ono što se promenilo jeste količina potrebnog novca koja je sada znatno veća, iako se radi o identičnom proizvodu. Stoga Poslovni piše da je ispravno zaključiti kako nije narasla vrednost stanu, već je pala vrednost novcu.

Primer nekretnine oslikava zašto je neisplativo da se štedi u novcu. Štednjom pokušavamo da zadržimo vrednost imovine za budućnost, bez obzira radi li se o štednji za penziju, stan ili jednostavnoj štednji za “crne dane”.

Želimo da budemo sigurni kako će ušteđena imovina zadržati svoju vrednost kroz godine, jer u protivnom štednja ne bi imala nikakvog smisla. Iz tog je razloga besmisleno štedeti na dugi rok u obliku novca kojem vrednost u dugom roku uvek pada. Štednjom u novcu vrednost imovine se ne zadržava, već se gubi, piše Poslovni.

Naravno, to ne znači da nije poželjno posedovati određenu količinu novca radi sigurnosti. Svaki finansijski savetnik savetovaće da je dobro imati na računu određeni iznos sredstava radi kratkoročne likvidnosti i mogućnosti podmirenja nepredviđenih troškova.

Ipak, nikako se ne preporučuje da se sredstva koja nisu namenjena za kratkoročnu potrošnju drže na računu, naročito u situacijama kao što je ova kada su kamatne stope na štednju u bankama na niskim nivoima.

Iako je štednja u obliku novca neisplativa, to ne znači da nije potrebno štedeti. Trenutna ekonomska nesigunost i neizvesnost su najbolji pokazatelj zašto je bitno planirati za budućnost i pripremiti se za nju.

Ipak, štednja mora da bude isplativa kako bi bila smislena. Srećom, postoje oblici štednje koji su se pokazali isplativijim u prošlosti, naročito kad je reč o inflaciji, a to je ulaganje u realnu imovinu.

Realna imovina je svaka imovina koja ima vrednost koja proizlazi iz njenih fizičkih svojstava te se ona uvek nalazi u fizičkom obliku.

Najpoznatiji oblik realne imovine svakako su nekretnine koje predstavljaju solidan način dugoročnog zadržavanja vrednosti. No, nekretnine sa sobom nose brojne troškove i činjenica je da većina štediša ne može sebi priuštiti da kupi nekretninu isključivo za potrebe štednje.

Kako piše Poslovni, postoje i drugi oblici realne imovine namenjeni dugotrajnoj štednji kao što su plemeniti metali, među kojima je daleko najpopularnije investiciono zlato.

Zlato je prikladnije za štednju od nekretnina jer je dostupno svima bez obzira na platežnu moć, ne nosi troškove održavanja i oslobođeno je svih poreza. Cena zlata u proteklih dvadeset godina rasla je u proseku više od osam odsto godišnje, što je značajno više od stope inflacije u tom istom razdoblju.