Umanjeni izgledi za ekonomski rast u zemljama u razvoju Evrope i Centralne Azije

Ekonomska aktivnost u regionu Evrope i Centralne Azije ove godine verovatno će ostati niža pod uticajem posledica napada Rusije na Ukrajinu, uporno visoke inflacije i restriktivnijih uslova finansiranja, navodi se u objavljenom izdanju Ekonomskog izveštaja Svetske banke za ovaj region.

Očekuje se da ekonomski rast regiona u 2023. godini prosečno bude 1,4 odsto, a da 2024. i 2025. iznosi 2,7 odsto, uz popuštanje inflacije, oporavak domaće tražnje i poboljšanje spoljašnjeg okruženja, navodi se u saopštenju.

Usled naglog porasta potrošačkih cena, i to naročito hrane i energenata, srednja godišnja stopa inflacije dostigla je krajem 2022. na tržištima u nastajanju i zemljama u razvoju Evrope i Centralne Azije 15,9 odsto, što je najviši nivo u proteklih 20 godina kao i najviša stopu zabeležena među svim regionima u razvoju.

Inflacija je u zemljama Evrope i Centralne Azije u proseku iznosila manje od četiri odsto pre nego što je počela da raste 2021. godine.

„Rast u 2023. može biti slabiji ako dođe do dalje eskalacije rata izazvanog napadom Rusije na Ukrajinu, nastavka rasta cena hrane i energenata ili ubrzanog povećanja kamatnih stopa širom sveta ili u regionu, kao i ako se iznenadno promeni pravac priliva kapitala u ovaj region. Na rast se mogu odraziti i nedavna dešavanja u bankarskom sektoru pojedinih razvijenih ekonomija“, ukazala je Svetska banka.

Prema projekcijama, ekonomija Ukrajine će ove godine ostvariti rast od 0,5 odsto nakon pada od 29,2 odsto iz 2022. godine, kada je Rusija izvršila invaziju na ovu zemlju.

Procene Svetske banke govore da su troškovi obnove i oporavka Ukrajine sada dostigli 411 milijardi dolara, što je više nego dvostruko veći iznos od ukupne vrednosti ekonomije Ukrajine iz 2021, pre izbijanja rata.

U Turskoj su 6. februara 2023. godine zabeležena dva razorna zemljotresa koja su, prema procenama Svetske banke, izazvala neposrednu štetu od oko 34,2 milijarde dolara, odnosno četiri odsto BDP-a ove zemlje iz 2021.

Stvarni troškovi neophodni da se zadovolje sve potrebe za oporavkom i obnovom mogli bi biti dvostruko veći od iznosa same neposredne štete. Кada se u predviđanja uključi i uticaj nedavnih zemljotresa, za 2023. se projektuje stopa rasta od 3,2 odsto, koja će se u periodu od 2024. do 2025 povećati na prosečnih 4,2 odsto kao rezultat državne podrške domaćinstvima i ulaganja vezanih za obnovu.

„Inflacija umanjuje realnu vrednost prihoda pojedinaca – a visoka inflacija ima daleko veći uticaj na najsiromašnije nego na najbogatije segmente stanovništva“, kazao je glavni ekonomista Svetske banke za region Evrope i Centralne Azije Ivajlo Izvorski (Ivailo Izvorski).

On je predložio da se u cilju bolje zaštite osetljive grupe i podsticanja rasta, pri izradi javnih politika u obzir uzimaju različiti efekte inflacije na populacije sa različitim prihodima i koristite precizniji pokazatelji za merenje stvarnih troškova koje zbog visokih cena trpe najsiromašniji.

Utvrđeno je da je inflacija za najsiromašnijih 10 odsto građana bila za dva procentna poena viša nego za najbogatijih 10 odsto. Ta razlika je premašila pet procentnih poena u pojedinim zemljama regiona kao što su Moldavija, Crna Gora i Severna Makedonija.

Ako se pri definisanju javnih politika ne budu uzele u obzir razlike u stopama inflacije sa kojima se suočavaju domaćinstva, podrška osetljivim grupama lako može biti neadekvatna, a takve mere se mogu pokazati kako neefikasnim, tako i nedovoljno delotvornim, navodi se u izveštaju Svetske banke.