Utire se put novoj finansijskoj krizi?

Svetska ekonomija mogla bi uskoro da doživi dva velika istovremena udarca – stagnirajući ekonomski rast i nagli rast cena. Stagflaciju, kako se ova kombinacija naziva, najavljuje u razgovoru za The Guardian Nurijel Rubini (Nouriel Roubini).

Profesor ekonomije na Univerzitetu u Njujorku, koga zovu i dr Propast (dr. Doom), zbog očigledne sklonosti ka tmurnim prognozama, upozorava da centralne banke i vlade utiru put još jednoj finansijskoj krizi ili, kako to Roubini opisuje „majci svih stagflacionih dužničkih kriza“.

Prema njegovim tvrdnjama, tokom korona krize su se američka centralna banka i američka vlada, ali i slične institucije u mnogim evropskim državama, trudile da guraju kamatne stope i troše mnogo novca kako bi stimulisale ekonomiju.

„To je izazvalo mnoge balone sa naduvanim cenama akcija, kuća i drugih investicija, što je praćeno stvaranjem ogromnih dugova“, navodi Rubini i ukazuje na hajpove oko kriptovaluta, tzv. mem akcija i sve veći broj malih investitora koji lako mogu da utiču na cene deonica preko berzanskih aplikacija, kao što je to, recimo, Robinhood.

Prema Rubiniju, sve su to simptomi „iracionalne bujnosti“.

„Očekujem da će se na kraju dogoditi veća inflacija u realnoj ekonomiji, odnosno nagli rast cena roba i usluga. To vrši i pritisak na finansijska tržišta, a može dovesti i do povećanog protekcionizma“, ističe Rubini.

Poznati američki ekonomista podseća i da su vlade širom sveta pozajmile mnogo novca za svoje planove podsticaja. Kao rezultat toga, dugovi država su mnogo, mnogo veći nego ranije.

„Otplate državnih dugova mogu postati ozbiljan problem. Ovo može da ograniči prostor za vlade da pruže hitnu podršku bankama, kompanijama ili domaćinstvima u slučaju nove globalne recesije. Centralne banke su, takođe, u problemima. Ako povećaju kamatne stope da bi ukrotili inflaciju, rizikuju da uspore ekonomski rast, povećaju nesolventnost firmi i otežaju vladama realizaciju planiranih programa podsticaja. S druge strane, ako kamatne stope ostanu predugo niske, rizik od visoke inflacije, a samim tim i depresijacije valuta se povećava. Kombinovaće se stagflacija iz sedamdesetih sa dužničkom krizom iz 2008. godine i kasnije. Nije pitanje da li će se to dogoditi, već kada“, izričit je Rubini.

Profesor Ljubomir Madžar u razgovoru za Biznis.rs, međutim, napominje da su Rubinijeve tvrdnje „suviše drastične da bi bile uverljive“.

„U pitanju su suviše krupne, nepredvidive situacije koje je teško predvideti. Za ovakve prognoze ne vidim utemeljenje u poznatim naučnim metodologijama. Jasno je da pogrešne mere fiskalnih ili monetarnih vlasti mogu da dovedu ponekad do realizacije vrlo neprijatnih scenarija. To se dešavalo kroz vreme. Recimo, Milton Fridman (Milton Friedman) je za veliku ekonomsku krizu optužio loše vođenu ekonomsku politiku Amerike. Ali, nadajmo se da su ekonomske vlasti naučile iz svog iskustva šta mogu biti greške i da se one neće ponavljati“, ističe prof. Madžar.

S druge strane, on napominje da je udar pandemije veoma nestandardan i da je teško samo na osnovu poznatih ekonomskih teorija, proceniti šta će iz ove zdravstvene i ekonomske krize proisteći.

„Promenjena je struktura i teško je do kraja razumeti kakve sve zakonitosti može doneti ta promena. Međutim, iskustva iz velikih ekonomskih udara su, do sada, bila takva da su se prvo oporavljali oni sektori koji predstavljaju strateške potrebe, ono od čega se živi. Kasnije se lagano oporavlja i onaj deo sistema koji nije pitanje životnih procesa. Pretpostavka je da će tako biti i sada“, zaključuje prof. Madžar.