Uvođenje putarina na magistralnim putevima uticaće i na cenu robe u prodavnicama

Direktor „Puteva Srbije“ Zoran Drobnjak mnogo očekuje od studije koja će pokazati opravdanost naplate putarina na magistralnim putevima za teretna vozila. On u razgovoru za Biznis.rs objašnjava da postoji nekoliko načina za naplatu, tako da će biti procenjena isplativost, šta je ekonomski najbolje i koliko se prihoda može očekivati.

Inače, „Putevi Srbije“ su, nakon nekoliko godina najava mogućnosti uvođenja putarina na magistralnim saobraćajnicama, konačno raspisali tender za izradu dokumenta koji bi trebalo da analizira potrebu za uvođenjem sistema naplate na budućim deonicama autoputa i na putevima nižeg reda.

Cilj studije je, kako se navodi u tenderskoj dokumentaciji, da pokaže isplativost uvođenja naplate putarine na pomenutim kategorijama saobraćajnica, za komercijalna vozila težine preko 12 tona.

„Najava u medijima u kojoj se navodi da će se raditi snimanje stanja i analizirati opravdanost uvođenja putarina na alternativnim putnim pravcima novost je i za nas“, kaže za Biznis.rs generalni sekretar Udruženja „Međunarodni transport“ Aleksandar Spasić, ističući u daljem razgovoru iskustva kolega sa evropskih puteva.

„Naša vozila su ionako previše zadržavana na granicama i unutrašnjim carinarnicama da bi izbegavala auto puteve, pa verujem da većina kamiona koji se koriste u međunarodnom saobraćaju koristi najkraće i najbrže putne pravce, a to su autoputevi. Savremeni autoput je jedino rešenje i potpuno je uobičajeno da se on koristi za komercijalni prevoz tereta“, navodi Spasić.

Naš sagovornik ističe da je na vlasniku transportne kompanije izbor usmeravanja i odabir puta kojim će se vozila kretati.

„Verujem da su najveći korisnici puteva bez naplate (u slučaju kada postoji alternativni autoput) vozila koja su angažovana na unutrašnjem prevozu, a osnovni razlog je naravno ušteda u troškovima“, smatra Spasić i dodaje da je diskutabilno da li je ta ušteda realna. Kada se koristi alternativni put treba uzeti u obzir vremenske gubitke, neefikasno korišćenje sistema vozila, u smislu stalnog ubrzanja i kočenja i slično.

„Uvođenje putarina najviše će pogoditi krajnje potrošače, jer će troškovi prevoza biti veći, pa će se samim tim povećati i cena transporta, a to mora da se reflektuje i na cenu robe“, upozorava Spasić.

Prenoseći informacije sa terena, Spasić navodi da u Evropi plaćanje putarina zavisi od sistema naplate koji je u upotrebi. U većini zemalja ne postoji naplata putarine na alternativnim putnim pravcima. Sklanjanje teških teretnih vozila sa ovih puteva (ukoliko je to neophodno) vrši se zabranom saobraćaja za tu kategoriju i sankcionisanjem prekršaja.

„Kada se uzme u obzir broj teretnih vozila koja prolaze kroz Srbiju i svih onih koji krstare svakog dana domaćim putevima sigurno se ne može reći da je izbegavanje putarina masovno zastupljeno“, komentariše Spasić i navodi primere razvijenih država gde je u gotovo svim evropskim zemljama praksa da je putarina na auto putevima dosta niža za vozila novijih tehnologija u smislu izduvnih gasova (Euro 5 i 6 norma). Tako se dodatno stimuliše korišćenje savremenijih vozila i u pogledu eksploatacije auto puta i u pogledu zaštite životne sredine.

„Ne treba zaboraviti da su po pravilu putevi konstruisani za teška teretna vozila, te da mogu da trpe ta projektovana opterećenja, ali da je potrebno ispoštovati dozvoljene mase vozila“, zaključuje Spasić uz primer da postoje i zloupotrebe koje treba sankcionisati, kao što su kiperi za prevoz raznih tereta koji su dovoljan razlog za ubrzano habanje ukoliko se ne poštuju maksimalne dozvoljene mase i utovari više nego što je dozvoljeno.