Uvoz struje Srbiju može skupo da košta

Odbijanje ruske državne kompanije Gazprom da zemljama Evropske unije isporuči dodatne količine “plavog energenta” za popunu podzemnih skladišta može da izazove novi skok cena gasa i struje na Starom kontinentu.

S obzirom da se Srbija ruskim gasom snabdeva po osnovu dugoročnog ugovora sa Gazpromom veće cene tog energenta na berzama u Evropi je ne bi ugrozile, ali to ne važi i za struju koju je trenutno prinuđena da uvozi zbog nedovoljne proizvodnje u zemlji, smatra stručna javnost. Naime, u zemljama zapadne Evrope značajne količine struje se dobijaju iz gasnih elektrana i u slučaju nestašica i nestabilnosti to značajno utiče na rast njene cene, piše Danas.

Prema rečima Žozepa Borela (Josep Borrell), visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku iako Rusija ispunjava ugovorne obaveze o snabdevanju gasom odbila je da isporuči dodatne količine za popunu skladišta u Evropi. Inače “plavi energent” iz Rusije podmiruje 40 odsto potreba potrošača gasa u Evropskoj uniji, pa je razumljiva njihova zabrinutost da li će ponovo biti suočeni sa njegovom nestašicom.

Cene energenata porasle su zbog globalnih problema sa ponudom i potražnjom. Cene gasa u Evropskoj uniji su šest do deset puta više nego pre godinu dana, što stvara veći pritisak na cene električne energije zbog načina na koji se one određuju na tržištu u Evropi rekao je Borel dodavši da su teškoće sa isporukama gasa u Evropi izazvane „krizom u odnosima sa Rusijom“.

U januaru 2021. godine u skladištima u Evropi bilo je oko 60 milijardi kubika gasa, što je popunjenost od 52 odsto. U odnosu na isti period ove godine, količine gasa pale su na 42 milijarde kubika, a popunjenost u januaru iznosila je 37,5 odsto.

Eksperti objašnjavaju da je hladnija zimska sezona nego što se očekivalo i povećana potražnja za energentima dovela do veće upotrebe gasa. Smanjene količine gasa koje Rusija šalje u Evropu preko Ukrajine i manja proizvodnja u hidroelektranama takođe su uticali na količinu gasa u skladištima. Strahuje se da bi moglo da dođe i do dodatnih poteškoća u snabdevanju “plavim energentom” zbog napetih odnosa između Rusije i Ukrajine za koje se spekuliše da bi mogli da prerastu u rat.

Zvanična Moskva pak stoji na stanovištu da Gazprom izmiruje sve svoje obaveze prema zemljama EU i da one dobijaju tačno onoliko gasa koliko su i tražile. Kada je reč o dodatnim količinama, na njih će pak morati da pričekaju dok ih Gazprom ne obezbedi. Ruska strana tvrdi i da bi garant da će Evropa uvek imati dovoljne količine gasa bilo puštanje u rad gasovoda Severni tok 2 koji je izgrađen, ali još uvek nije dobio upotrebnu dozvolu. Analitičari spekulišu da iza svega stoji politika to jest da zbog krize oko Ukrajine, ali i pozicija nemačkih zelenih koji su deo nove koalicione vlade dozvola nikako ne stiže, a da Moskva na to odgovara na taj način što ne želi da odobri dopunske količine gasa koje Evropska unija traži.

“Rusija isporučuje gas zemljama Evropske unije u onoj količini u kojoj su ga one i naručile. Što se tiče dodatnih količina dobiće i njih, ali na to ne mogu da računaju u ovom trenutku. Da bi se to omogućilo Gasprom mora da preraspodeli količine gasa kojima raspolaže i određene količine namenjene drugim destinacijama da preusmeri ka Evropi. Za to je potrebno vreme. Ono što je važno naglasiti da taj gas zemljama Evropske unije nije potreban za potrošnju. Njega imaju dovoljno. One žele da prave zalihe u svojim gasnim skladištima ali objektivna situacija je takva da će na to morati da sačekaju”, kaže za Danas Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije.

On dodaje da je cena gasa već i visoka i da aktuelna situacija može da je poveća ili zadrži na visokom nivou a da je odgovornost za to na spekulantima na berzama koji su najzaslužniji što je to tako.

“Srbija neće imati problema sa eventualnim povećanjem cena gasa u Evropi jer se ne snabdeva jednokratno od količina ponuđenih na berzama već preko dugoročnog ugovora potpisanog sa ruskom stranom. Kada je pak reč o struji problem sa većim cenama bi mogao da se pojavi samo u slučaju da izostane dovoljna proizvodnja električne energije u zemlji i one koju dobijamo iz Republike Srpske”, objašnjava Vuletić.

Trgovci neće radiiti protiv svojih interesa

Ekspert za energetiku Goran Radosavljević ističe da je sve što se dešava u vezi sa gasom u Evropi posledica mešanja politike u ekonomske stvari.

“Pored toga dodatni problem je što evropske zemlje nisu pravilno izračunale koliko im zaista treba gasa za potrošnju zbog čega su se našle u nezavidnoj situaciji. Što se tiče Srbije s obzirom na elektroenergetski kolaps koji smo doživeli u decembru prošle godine niko ne može sa sigurnošću da kaže da neće doći do novog ili da neće više biti hladnog vremena koje bi uzrokovalo veću potrošnju. Ako bi do toga došlo Srbija bi se suočila sa većim cenama struje iz uvoza nego što je to sada slučaj. Ipak želim da verujem da ćemo uspeti da sačuvaomo stabilnost sistema do kraja zimske sezone nakon čega treba raditi na povećanju kapaciteta podzemnog skladišta gasa Banatski dvor i izgradnji novih domaćih kapaciteta za proizvodnju električne energije”, navodi Radosavljević.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da Evropska unija od Gasproma očekuje nemoguće a to je da trgovac radi protiv svojih interesa.

“Nema sumnje da se gas u ovom slučaju od strane Rusije koristi kao oruđe u političkom obračunu sa zapadom. Međutim to isto rade i Sjedinjene Američke Države i Evropska unija. Sasvim je jasno da Rusiji odgovara situacija u kojoj nema političke napetosti koja utiče na ekonomska kretanja jer je potražnja za ruskim gasom u Evropi velika i može da ga proda i zaradi. Što se tiče Srbije u slučaju da nova gasna kriza podigne cene struje a Elektroprivreda Srbije bude prinuđena da je uvozi jedini na koje možemo da se ljutimo smo mi sami. Razlog je taj što je EPS kao preduzeće u lošem stanju i što sistem nije održavan na adekvatan način što je uzrokovalo da domaća proizvodnja ne da potrebne rezultate zbog čega struja mora da se uvozi u toku zime kada je njena cena visoka”, zaključuje Savić.