Valutni svopovi mogu da izazovu novu veliku globalnu krizu

Najmanje 65 biliona dolara nezabeleženog duga u dolarima cirkuliše širom globalnog finansijskog sistema u bankama koje nisu u SAD i takozvanim bankama u senci. Kada se uporedi sa globalnim BDP-om koji se procenjuje na oko 104 biliona američkih dolara, taj udeo uopšte nije mali.  

Ovaj dolarski dug nalazi se većinom u obliku deviznih svopova, čiji iznosi su značajno narasli u poslednjoj deceniji zbog godina monetarnog popuštanja i ultraniskih kamatnih stopa, dok su investitori tražili veće prinose.

Danas, neevidentirani dug iz ovih deviznih svopova vredi više nego dvostruko od duga u dolarima zvanično evidentiranog u bilansima ovih institucija.

Banke za međunarodna poravnanja (BIS) napravila je statističku analizu koje ističe porast skrivenog duga u dolarima u finansijskim institucijama koje nisu u SAD i ispituje šire implikacije njegovog rasta.

Devizni svopovi u globalnoj ekonomiji su izrazito značajni, a valutno (Forex) tržište je već duže vreme najveće na svetu, dok se bilioni dolara trguju na dnevnom nivou.

Neki od ključnih igrača koji koriste devizne razmene su velike korporacije, finansijske institucije i centralne banke.

Valutni svopovi, međutim, podrazumevaju i sagledavanje uloge valutnog rizika. Primera radi, velike međunarodne kompanije zarađuju prihod u stranim valutama (koje su verovatno pale u vrednosti u odnosu na dolar), ali na kraju moraju da konvertuju tu zaradu u američke dolare, i onda budu u gubitku.

U cilju smanjenja valutnog rizika, učesnici na tržištu će kupovati valutne svopove. Ovde se dve strane slažu da zamene jednu valutu za drugu. Ukratko, ovo pomaže u zaštiti kompanije od nepovoljnih deviznih kurseva.

Štaviše, zbog računovodstvenih pravila, valutne razmene se često ne evidentiraju u bilansima stanja i kao rezultat toga su prilično neprozirne.

Prema podacima BIS, ovako kreiran dolarski dug u zemljama izvan SAD u periodu od 2008. do 2022. godine udvostručen je na neverovatnih 39,4 milijarde dolara, dok se u bankama po ofšor poreskim rajevima nalazi još oko 26 milijardi neregistrovanih dugovanja u matičnim zemljama, što čitav zbir diže na pomenutih 65 milijardi.

Njegov rast delimično je podstakla era najnižih kamatnih stopa na globalnom nivou. Kako su investitori tražili veće prinose, preuzeli su veću polugu – a valutne razmene su jedan primer ovakvog razmišljanja.

Sada, kako se kamatne stope dižu, valutni svopovi su porasli usred veće nestabilnosti tržišta jer investitori žele da se zaštite od valutnog rizika. Ovo se pojavljuje i u bankama koje nisu u SAD i u bankama u senci koje nisu u SAD, koje su neregulisani finansijski posrednici.

Kako zaključuje Council of Foreign Relations, rizik od rasta duga u dolarima i ovih linija razmene nastaje kada neamerička banka ili banka u senci ne mogu da održe svoj završetak sporazuma. U stvari, procenjuje se da je 2,2 biliona dolara u valutnim svopovima izloženim riziku poravnanja svakog dana.

S obzirom na ovaj ogroman obim, dug u dolarima mogao bi imati veće sistemske efekte prelivanja.

Ako učesnici ne plate, to bi moglo ugroziti stabilnost globalnog finansijskog tržišta. Pošto se potražnja za američkim dolarima povećava tokom neizvesnosti na tržištu, pogoršana ekonomska klima bi potencijalno mogla da izloži devizno tržište većoj ranjivosti, a onda eto nove velike krize na vidiku!