Neće biti značajnijeg podizanja cena uprkos rastu svih troškova

Većina zemalja „upumpava“ novac, a inflacija i dalje stabilna

AnalizaBankeNovacSrbijaU fokusuVesti

31.8.2021 08:01 Autor: Marija Jovanović 0

Većina zemalja „upumpava“ novac, a inflacija i dalje stabilna Većina zemalja „upumpava“ novac, a inflacija i dalje stabilna
Narodna banka Srbije objavila je anketu o inflacionim očekivanjima finansijskog sektora, privrednika i stanovništva za jul. Prema podacima NBS, inflaciona očekivanja privrednika za godinu... Većina zemalja „upumpava“ novac, a inflacija i dalje stabilna

Narodna banka Srbije objavila je anketu o inflacionim očekivanjima finansijskog sektora, privrednika i stanovništva za jul. Prema podacima NBS, inflaciona očekivanja privrednika za godinu dana unapred blago su porasla u odnosu na prethodnu anketu i iznose 2,4 odsto (u junu dva procenta), dok su srednjoročna očekivanja (za dve i tri godine unapred) ostala na nivou od dva odsto.

Percepcija poslovanja privrednika manje je optimistična u julu nego u prethodnoj anketi, kada je u pitanju ocena poslovnih uslova u prethodna tri meseca, kao i očekivanje za narednih dvanaest meseci.

“Bauk inflacije kruži svetom. Nisu se slegla ogromna kvantitativna olakšanja povodom Velike krize 2008. godine, a zbog pandemije ponovo je pokrenuto štampanje novca bez presedana. Većina zemalja sveta, a pre svega zapadne zemlje i njihove centralne banke, iskoristile su ovu mogućnost i upumpale ogromne količine novca. Spasavanje privrede, firmi, zaposlenih, socijalni momenat, populizam, izbori, svako je imao svoje opravdanje”, kaže za Biznis.rs dugogodišnji privrednik i član kluba „Privrednik“ Toplica Spasojević.

Izvor: Narodna banka Srbije

Naš sagovornik ocenjuje da ekonomisti, čak ni oni sa Nobelovom medaljom, nisu mogli da procene efekte ovakve monetarne politike na inflaciju.

“Smatralo se da će mnogo manje štampanje novca da izazove inflaciju. Novac se upumpava i dalje, a inflacija se suprotno svim očekivanjima i dalje ne pojavljuje”, navodi Spasojević i dodaje da postoji više uzroka za ovakvu situaciju. To su suzdržavanje od potrošnje zbog neizvesnosti, nedostatak investicija zbog promene distributivnih i logističkih kanala, kao i restrukturiranja tradicionalnih industrija u nove digitalne, koje zahtevaju manje novca i fizičkih postrojenja.

“Logično je i nedovoljno poznavanje fenomena inflacije i da su prognoze momenta nastanka kritične mase bile potcenjene. Na kraju je za očekivati da u svetu sledeće dve do tri godine godine neće biti veće inflacije od ove koju imamo. Slično se odnosi i na našu zemlju, s obzirom na prilično rigorozne i konzervativne politike NBS”, kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, inflacioni koridori će ostati stabilni iako Srbija ima svoja žarišta inflacije koja su, za sada, kontrolisana. To je pre svega investicioni ciklus države u infrastrukturu, putnu, zdravstvenu, vojnu, a možda uskoro i u energetsku.

“Srećom, obaveze po kreditima su još uvek niske, kako za kamate tako i za anuitete, pa to ne izaziva velika izdvajanja iz budžeta”, dodaje on.

Očekivanja u skladu sa svetskim tokovima

Julska anketa Narodne banke Srbije beleži gotovo nepromenjenu strukturu odgovora među privrednicima kada je u pitanju kretanje cena inputa u naredna tri meseca, što bi moglo da ukaže na stabilizaciju troškovnih pritisaka.

Oko 70 odsto ispitanika ne očekuje promenu cena inputa u naredna tri meseca. S druge strane, nakon tri meseca smanjuje se učešće ispitanika koji očekuju rast cena sopstvenih gotovih proizvoda i usluga i u naredna tri meseca, i za dvanaest meseci unapred.

“Očekivanja u privredi u vezi sa inflacijom i podizanjem cena su u skladu sa svetskim tokovima i inflacionim koridorima koji su relativno niski (1-2 odsto). Dodatni problem za podizanje cena u Srbiji je umanjen standard stanovništva zbog Covid-19. Znači, neće biti značajnijeg podizanja cena, iako imamo rast troškova električne energije, čelika, celuloze, bakra. To se delimično odražava na rast cena stanova, dok su trgovci i proizvođači prisiljeni da nalaze unutrašnje rezerve i da se suzdržavaju od promena cena”, ističe Spasojević.

Na pitanje koliki kurs dinara kao privrednik kalkuliše pri formiranju cene svojih proizvoda i usluga za jesen, naš sagovornik objašnjava da Narodna banka Srbije ima prilično konzervativan stav u vođenju politike kursa dinara.

“Ne očekujemo njegovu promenu, posebno imajući u vidu veličinu stranih direktnih investicija, koje se denominuju u dinarima. Takođe, neće biti većih iskakanja cena važnih za stanovništvo, s obzirom na solidnu poljoprivrednu godinu i na stabilnu valutu”, zaključuje Spasojević.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...