Velika ulaganja Srba u nekretnine u Crnoj Gori investicija za budućnost

Prema podacima Centralne banke Crne Gore, građani Srbije su od početka 2021. godine u nekretnine u ovoj susednoj državi uložili 27,5 miliona evra i tako zauzeli treće mesto na listi investitora.

Imajući u vidu katastrofalnu pandemijsku krizu i posledice koje je ostavila na zemlje čija ekonomija počiva na turizmu, među kojima je i Crna Gora, postavlja se pitanje ima li ekonomskog ili bilo kakvog drugog opravdanja za ova ulaganja?

Sudeći po interesovanju onih koji su uložili u ovoj zemlji – itekako ima, budući da su, prema Centralnoj banci, investicije najveće od 2014. godine.

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže Miloš Mitić iz agencije za izdavanje i prodaju nekretnina City Expert, postoji tendencija ulaganja u nekretnine ne samo na području Crne Gore, već i čitave bivše Jugoslavije, zbog toga što ljudi u njima vide potencijalni dobitak.

Ipak, kada se radi o Crnoj Gori koja, kako je naveo, pretežno živi od turizma, ljudi koji imaju veći broj nekretnina su tokom prošle godine upali u veliku krizu, te su bili prinuđeni da prodaju i po nekoliko njih kako bi nadoknadili gubitke, što se odrazilo i na cenu. 

„Ponuda je, očigledno, porasla. Ako pođemo od standardnih ekonomskih postulata koji određuju cenu, a to su ponuda i tražnja, tamo je cena pala zbog povećane ponude“, kaže Mitić.

Naš sagovornik dodaje da su ljudi mogli da kupe stan ili apartman po nižoj ceni, kao i da će u nekom momentu moći da ga prodaju po višoj, kada se privreda oporavi. Druga mogućnost, prema njegovim rečima, jeste da izdaju nekretninu, pa će postepeno kroz izdavanje vratiti uloženo.

„To je verovatno direktno uticalo na dosta ulaganja u Crnoj Gori“, kaže Miloš Mitić, dodajući da se dosta ulaže i u Srbiji jer ljudi u nekretninama vide izvor dodatnog prihoda. Kamate u bankama su minimalne, pa im se štednja ovog tipa ne isplati.

Prema rečima našeg sagovornika, izbegavanje štednje u bankama je samo delimično posledica straha od scenarija iz devedesetih, kada je nekoliko banaka propalo, a štediše ostale bez novca. Druga strana ove medalje jeste činjenica da cene nekretnina divljaju, što predstavlja dobar osnov za zaradu na razlici u ceni.

„Uz to, naši ljudi vole da imaju nešto što je opipljivije od računa u banci ili kriptovaluta“, podvlači Mitić, dodajući da se inflacija postepeno povećava, što znači da će novac sve manje vredeti, te ljudi u nekretninama vide neku vrstu sigurnosti koja im neće pojesti novac.

Kada je reč o nekretninama u Srbiji, naš sagovornik kaže da se za sada ne očekuje nikakav pad cena, ali da je tržište ipak fluidno. Ipak, on ističe da bi legalizacija ubrzala pad cena nekretnina, jer bi povećala ponudu kuća i stanova. 

Od skoro 185 miliona koliko su stranci uložili u nekretnine u Crnoj Gori, građani Rusije su dali najviše novca, skoro 38 miliona. Poredeći ovu i prošlu godinu, ulaganja su porasla za 93,07 miliona, dok su u poređenju sa 2019. godinom manja za 63,18 miliona evra.

Građani Nemačke uložili oko 18 miliona evra u nekretnine, dok ulaganja iz SAD i Švajcarske iznose 12,8, odnosno 11,18 miliona evra. Između tri i šest miliona evra za nekretnine dali su građani Velike Britanije, Turske, Ukrajine, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Poljske, Češke, Belgije i Austrije.

Kada je reč o ponudi, uglavnom se radi o primorju, i ona je veoma šarolika, te se mogu pronaći lokali, stanovi, apartmani, garsonjere, pa i luksuzne kuće i vile.

U Crnoj Gori je, prema podacima Uprave za statistiku, u prvom kvartalu ove godine cena kvadratnog metra u novogradnji iznosila 1.219 evra i veća je za 29,7 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period.