Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
MOŽE LI SRBIJA DA BUDE ZNAČAJAN IZVOZNIK MESA?

Veliki potencijal proizvodnje mesa u našoj zemlji, ali skromni rezultati

AgrobiznisAnalizaBiznisSrbijaU fokusuVesti

7.4.2021 15:46 Autor: Zoran Pavić 1

Veliki potencijal proizvodnje mesa u našoj zemlji, ali skromni rezultati Veliki potencijal proizvodnje mesa u našoj zemlji, ali skromni rezultati
Proizvodnja goveđeg, junećeg i telećeg mesa u Srbiji u 2020. prema procenama iznosila je oko 72 hiljade tona, što je na nivou ostvarene proizvodnje... Veliki potencijal proizvodnje mesa u našoj zemlji, ali skromni rezultati

Proizvodnja goveđeg, junećeg i telećeg mesa u Srbiji u 2020. prema procenama iznosila je oko 72 hiljade tona, što je na nivou ostvarene proizvodnje u 2019. godini, odnosno za 7,3 odsto je veća u odnosu na prosečno ostvarenu u periodu 2010-20. godine, a za pet odsto je niža u odnosu na period 1988-90. godine. Proizvodnja goveđeg, junećeg i telećeg mesa u ukupnoj proizvodnji mesa ima udeo od 20,3 odsto, izjavio je za Biznis.rs agroekonomista dr Vojislav Stanković.

Kako ističe, posmatrano u međunarodnim okvirima, ova proizvodnja ima u svetskim okvirima udeo od oko 0,2 odsto, odnosno udeo od 0,8 odsto u evropskoj proizvodnji, što ukazuje na relativno marginalan međunarodni značaj koji ima proizvodnja ove vrste mesa u Srbiji.

“U osamdesetim godinama prošlog veka Srbija je izvozila oko 20 hiljada tona visoko-kvalitetne junetine tzv. “baby beef”. Poslednjih godina izvozi se samo oko 4-5 odsto od realizovanih količina iz osamdesetih godina. Srbija realizuje preferencijalnu kvotu EU od 9.870 tona samo sa 10-15 odsto,” kaže Stanković.

Foto: Pixabay.com

Posmatrano u vrednosnim pokazateljima izvoz je smanjen sa, oko 35 miliona dolara, na 8-10 miliona dolara. Pored plasmana na tradicionalnim tržištima Grčke i Italije, u izvozu su prisutna tržišta Crne Gore, Severne Makedonije i BiH.

U tom pravcu, radi stimulisanja “izvoznog mentaliteta” domaće poljoprivrede i prehrambene industrije i realizacije preferencijalne kvote na tržištu EU za juneće meso, potrebno je pokrenuti program za organizovane proizvodnje junećeg mesa, navodi sagovornik.

Potencijalna tržišta za plasman junećeg mesa iz Srbije su pored EU i tržišta Ruske Federacije i pojedina tržišta sa Bliskog Istoka. Srbija trenutno ne ispunjava potrebne norme za dugoročni plasman goveđeg, junećeg i telećeg mesa na strana tržišta, ni po kvalitetu, ni po količinama niti kontinuitetu isporuka, kaže Stanković.

Sa druge strane, proizvodnja svinjskog mesa u 2020. godini je procenjena na 286.000 tona i druga je po bruto vrednosti u poljoprivrednoj proizvodnji Srbije, a tradicionalno dominira na porodičnim gazdinstvima i u visokom stepenu ima izražen naturalni karakter (prosečna tržišnost je veoma niska i iznosi u pojedinim godinama samo 20 odsto). U ukupnoj proizvodnji mesa u Srbiji, svinjsko meso ima učešće od 55,4 odsto, navodi Stanković.

Posmatrano u odnosu na prethodnu 2019. godinu, proizvodnja svinjskog mesa je je manja za četiri odsto, dok je posmatrano u odnosu na prosečno ostvarenu proizvodnju u periodu 1988-90 godine manja za jedan odsto, odnosno posmatrana na period 2010-2020. je veća za 2,5 odsto. Ostvarena proizvodnja svinjskog mesa u 2020. godini ima udeo od oko 0,2 odsto u svetskoj, odnosno 0,7 odsto u evropskoj proizvodnji.

Ovčarska proizvodnja u Srbiji se realizuje sa oko 98 odsto na porodičnim gazdinstvima i zbog toga programe razvoja treba prilagoditi tom sektoru, koji bi sa novim tehnologijama značajnije mogao da doprinese intenziviranju proizvodnje mesa, mleka i vune. Po broju grla (sa prosečnim brojem od oko 1,8-1,9 miliona grla), ovčarska proizvodnja je na četvrtom mestu u bruto vrednosti stočarstva Srbije (sa učešćem od 8,7 odsto) i na četvrtom mestu je u proizvodnji mesa, ukazuje Vojislav Stanković.

Foto: Pixabay.com

Proizvodnja ovčijeg i jagnjećeg mesa u 2020. godini procenjuje se u količini od 34 hiljade tona, veća je za 34,2 odsto u odnosu na period 1988-90,odnosno za 17 odsto je veća u odnosu na period 2010-2020. Posmatrano u odnosu na 2019. godinu ona je na istom nivou.

Proizvodnja ovčijeg mesa, posebno jagnjećeg mesa, povećanjem broja grla i poboljšanjem genetskih osobina ovaca i poboljšanjem uslova ishrane i nege, mogla bi dostići oko 40.000 tona na godišnjem nivou.

Sa druge strane, živinarska proizvodnja predstavlja najintenzivniju delatnost u stočarstvu, koja ima pad u proizvodnji broja jedinica živine i mesa od oko 37,3 odsto, posmatrano u odnosu na referentni period (1988-90.godine), što je u proseku smanjene ukupne proizvodnje u stočarstvu. Broj jedinica živine dostiže oko 16,3 miliona, što obezbeđuje godišnju proizvodnju mesa od oko 75.000 tona.

U živinarstvu, gde je između ostalog veoma brz transfer savremene tehnologije, zaokruživanjem ciklusa proizvodnje, povećanjem proizvodnje mesa na oko 140.000 tona mogu se obezbediti potrebe domaćeg tržišta i značajne količine mesa za izvoz.

Trenutno je Srbija neto uvoznik živinskog mesa i prerađevina. Izvesne količine živinskog mesa se plasiraju na tržištima Crne Gore, Severne Makedonije i BiH, navodi dr Vojislav Stanković.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...