Vlada Crne Gore planira ograničenje trgovačkih marži od 1. januara 2027.

Dok deo privrednika već sada najavljuje rast cena uvoznih i domaćih proizvoda, zbog rekordnih cena energenata u Crnoj Gori i Evropi, oni se takođe pripremaju i za rast cena zbog najave povećanja troškova rada iz Evro modela.

Iz Ministarstva ekonomskog razvoja saopštili su da planiraju ograničenje trgovačkih marži od 1. januara zbog najave rasta cena.

„Ministarstvo će od 1. januara ograničiti trgovačke marže na najosnovnije proizvode za potrebe domaćinstava, kako bi se sprečio veći udar na životni standard građana prilikom primjene Evro modela“, kazao je za Vijesti potpredsednik Vlade i ministar ekonomskog razvoja Nik Đeljošaj.

Od 1. januara bi trebalo da bude na snazi paket izmena ekonomskih zakona nazvan Evro model, ukoliko ga Skupština usvoji, kojim se značajno podižu iznosi minimalne zarade sa sadašnjih 600  na 1.000 evra za radna mesta sa osnovnom školom i na 1.250 za radna mesta kojima se traži diploma srednje škole. Takođe, iznos minimalne zarade za visokoškolce se povećava sa 800 na 1.400 evra. Između ostalog, ovim paketom se ukidaju i doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje, što bi uticalo na rast neto zarada za oko 10 odsto.

Đeljošaj je kazao da neće dozvoliti da već unapred najavljeni rast cena obezvredi rast plata.

„Neću dozvoliti da tajkuni medijskom strategijom unapred pripreme teren da kroz neopravdana poskupljenja građanima oduzmu povećanje plata. Veće zarade moraju značiti bolji život građana, a ne veće profite na njihov račun. Mera će obuhvatiti osnovne životne namirnice i druge neophodne proizvode za svakodnevnu potrošnju. Konkretan spisak proizvoda i visina dozvoljenih marži biće blagovremeno predstavljeni, uz očuvanje urednog snabdevanja tržišta“,  najavio je Đeljošaj.

Vlada je usvojila ovaj paket zakona sredinom septembra bez prethodne javne rasprave i konsultacija sa privredom i socijalnim partnerima. Veliki broj privrednika od tada je saopštavao da će povećanje minimalne zarade za 60 do 108 odsto, značajno uticati na troškove rada i da taj novac jedino mogu da obezbede povećanjem cena. Deo poslodavaca je najavio i otpuštanje dela zaposlenih, dok je iz Unije poslodavaca zvanično saopšteno da bi mogli da izdrže povećanje minimalnih zarada za najviše po 200 evra.

Na pitanje da li ima podataka da trgovci već povećavaju cene, potpredsednik Vlade je kazao da se već stvara medijski narativ da cene moraju da rastu.

Prema navedenim podacima Monstata, potrošačke cene u septembru 2026. bile su za 0,5 odsto  više nego u avgustu, odnosno za 5,2 procenata više nego u septembru prethodne godine. Prosečan rast cena u periodu januar-septembar iznosio je 3,7 odsto.

Istovremeno, u javnosti se već stvara medijski narativ da cene od januara moraju rasti.

„Ne prihvatamo da se najava povećanja zarada unapred koristi kao opravdanje za poskupljenja. Svaku promenu treba sagledati kroz stvarne nabavne cene, troškove poslovanja i marže. Povećanje zarada ne sme biti unapred predstavljeno kao razlog za novi talas poskupljenja. Uticaj programa treba procenjivati na osnovu celokupnog paketa mera i stvarnih troškova poslovanja, uz uvažavanje razlika među delatnostima. Naš cilj je da veća primanja donesu stvarno poboljšanje kupovne moći. Zato ćemo od januara ograničiti marže na najosnovnije proizvode i pratiti efekte programa, kako povećanje zarada ne bi bilo poništeno neopravdanim rastom cena“, kazao je Đeljošaj.

Na pitanje da li je već razgovarano sa trgovinskim lancima i proizvođačima o ograničavanju cena i kakve su njihove reakcije, Đeljošaj kaže da se na nivou Vlade već razgovara sa poslodavcima.

„O primeni Evro modela već je otvoren dijalog na nivou Vlade sa predstavnicima poslodavaca. Konkretni uslovi ograničavanja marži biće razmotreni sa trgovcima i proizvođačima, uz analizu nabavnih cena, troškova i potreba urednog snabdevanja. Od privrede očekujemo odgovornost i konstruktivnu saradnju, kakvu smo imali tokom akcije Limitirane cene. Zaštita standarda građana biće osnovni kriterijum pri definisanju mere“, kazao je Đeljošaj.

On ukazuje i da će ograničavanje marži od januara biti konkretna mera zaštite standarda, dok smatra da su za njegovo trajno poboljšanje potrebni rast produktivnosti, investicije i snažnija konkurencija.

„Pratićemo primenu mere i inicirati pojačane inspekcijske kontrole. Ukoliko se pojave indicije o povredama konkurencije, relevantne podatke dostavićemo Agenciji za zaštitu konkurencije. Sa drugim resorima razmatraćemo i ciljanu podršku najugroženijim domaćinstvima. Povećanje zarada treba da osete građani kroz bolji životni standard, a ne da bude potrošeno na neopravdana poskupljenja“, smatra Đeljošaj.