Vlada Kine nagovestila nove podsticaje za ekonomski rast od 5,5 odsto

Kineska vlada je nagovestila da postavljanje cilja za agresivniji ekonomski rast podrazumeva i veće podsticaje, podižući tako samopouzdanje poljuljano kako napetostima u zemlji, tako i globalnom nestabilnošću do koje je dovela ruska invazija na Ukrajinu.

I pored toga što je ovogodišnji ciljani rast od oko 5,5 odsto najniži u više od tri decenije, on je bliži pet odsto i daleko veći od od 4,8 odsto, koliko je pokazala projekcija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Premijer Li Kećijang (Li Keqiang) na otvaranju Nacionalnog narodnog kongresa obećao je da će „pojačati sprovođenje“ monetarne politike i stabilizovati cene kuća, piše Bloomberg.

Pad cena na kineskom tržištu nekretnina i sporadične epidemije korona virusa predstavljaju kočnice za drugu po veličini svetsku ekonomiju, koja je ujedno i glavni izvor globalne potražnje.

U poslednjem kvartalu 2021. godine rast je usporen na četiri odsto, a potom su geopolitičke tenzije izazvane invazijom Rusije na Ukrajinu uzdrmale finansijska tržišta i podstakle rast cena dobara.

Očekuje se da će fiskalna potrošnja u 2022. godini porasti za 8,4 odsto, uključujući povećanje budžeta za odbranu za više od sedam odsto.

Razgovori koji se vode u vezi sa monetarnom politikom sugerišu da će kineska centralna banka više puta smanjiti kamatne stope, navodi viši ekonomista za tržišta u razvoju u Commerzbank AG Džou Hao (Zhou Hao), koji ovo mišljenje zasniva na smanjenju referentne kamatne stope za 10 baznih poena u drugom kvartalu.

„Ciljani rast od 5,5 odsto jeste ‘agresivan’ i implicira da je vlada spremna da učini više kako bi sprečila pad vrednosti imovine“, kaže glavni ekonomista grupe Greater China at Australia & New Zealand Banking Rejmond Jeung (Raymond Yeung).

Prema njegovim rečima, ukrajinska kriza predstavlja novi spoljni rizik, posebno prehrambeno-energetsku bezbednost.

“To se ne može rešiti smanjenjem kamatnih stopa ili stope obavezne rezerve. Vlasti će morati da pokrenu više mera za rešavanje problema ograničenog snabdevanja”, napominje Jeung.