Vrednost obveznica evrozone naglo je opala u poslednjih nekoliko nedelja

Vlade južnoevropskih zemalja koriste zatišje na tržištima obveznica kako bi prikupile sredstva uoči sastanka Evropske centralne banke (ECB), dok spekulišu mediji da će Grčka slediti Italiju kada je reč o prodaji obveznica.

Vrednost obveznica evrozone naglo je opala u poslednjih nekoliko nedelja, što je navelo investitore da se klade da je malo verovatno da će banka usporiti kupovinu pandemijskih obveznica u hitnim slučajevima tokom sastanka o politici. S druge strane, to bi pomoglo zemljama koje su najugroženije da prikupe sredstva za tržište ove nedelje.

Grčka, kao najzaduženija država evropskog bloka, danas je ponovo otvorila nepodmirenu desetogodišnju obveznicu putem sindikata banaka. Zatim sledi Italija, koja je u utorak prikupila 10 milijardi evra od desetogodišnje prodaje sindiciranih obveznica, dobivši 65 milijardi evra potražnje.

Referentni desetogodišnji prinosi pali su na najniži nivo od 7. maja, što sugeriše da je tržište imalo malo problema s vrednosnim papirima.

Nova obveznica korišćena je prilikom trgovine na sekundarnom tržištu, što je još jedan dokaz velike potražnje. Emitenti žele da se dogovore pre nego što Evropska unija počne da prodaje obveznice za finansiranje svog fonda za oporavak od korona virusa, najverovatnije počev od sledeće nedelje.

Pored sindikalnih poslova, Nemačka će prikupiti 1,5 milijardi evra ponovnim otvaranjem 30-godišnje obveznice, a Portugalija će na aukcijama ponuditi do milijardu evra obveznica, koje su dospele za period do 2027. i 2031. godine.

Prinosi na obveznice evrozone održani u sredu po najnižim vrednostima u poređenju sa majom, s 10-godišnjim prinosom Nemačke, merilom za blok, padom od jednog baznog poena na -0,23 odsto do 0739 GMT, prenosi eKathimerini.

Italijanski desetogodišnji prinos pao je sa četiri bazna poena na 0,82 procenta, pomerajući pomno praćeni jaz sa referentnim nemačkim prinosom na 105 bps, koji je ujedno najniži od 5. maja.