Vučić nije obećao pridruživanje antiruskim sankcijama

Srbija mora da se odluči između Evropske unije i Rusije i mora da prizna nezavisnost Kosova ukoliko želi da postane članica Evropske unije, ukratko bi glasila ocena vodećih zapadnih medija koji su izvestili o poseti nemačkog kancelara Olafa Šolca (Olaf Scholz) Beogradu u petak. Istovremeno, eksperti navode da je nemački kancelar posetom Balkanu istakao interesovanje Evrope za ovaj region.

Prema oceni Bloomberga, Šolcova balkanska turneja naglasila je frustraciju među državama članicama EU što Srbija nije prekinula veze sa Kremljom. Dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovio da osuđuje rusku invaziju na Ukrajinu i podsetio na istorijske veze Srbije sa Moskvom, pomenuo je i NATO bombardovanje Srbije, odnosno SR Jugoslavije 1999. godine. Takođe se navodi, da Vučić nije obećao Šolcu da će se Srbija pridružiti antiruskim sankcijama.

Tokom sastanka Šolca i Vučića, Ivo Visković, nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj, rekao je da je najvažnije upravo ono što će njih dvojica reći jedan drugome na tet-a-tet sastanku, ali i da ne može da se očekuje od Srbije da uvede sankcije Rusiji. „Može biti nezgodno ako Šolc shvati da mi nećemo, a ne da ne možemo da uvedemo sankcije, onda bi se očekivalo od kancelara da postupa grublje prema Srbiji“, ocenio je Visković.

Prema oceni profesora Fakulteta političkih nauka u Zagrebu i Beogradu Dejana Jovića, rat u Ukrajini otvorio je pitanje budućnosti celog evropskog prostora, kao i da je Šolc došao u Srbiju sa jasnom porukom. To je bilo očekivano, istakao je Jović, uzimajući u obzir poziciju Nemačke u vezi sa ratom u Ukrajini.

„Nemačka je puno izgubila sa tim ratom i postoji opasnost da izgubi još više. Njena istočna politika sada je u potpunosti dovedena u pitanje. S druge strane, u ekonomskom smislu zaustavljanje ‘Severnog toka 2’ je veliki problem i neuspeh za Nemačku. Ona u okviru EU sebe vidi kao predvodnika. Nemačka smatra da su jugoistočna, centralna i istočna Evropa najveći deo projektovanja njene stvarne moći“, ocenio je Jović, dodajući da Berlin strahuje da bi ovaj rat mogao da ojača Kinu i SAD, prenosi RTS.

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić naveo je da u nemačkim medijima nije prepoznao težak ton u komentarima Šolcove posete Srbiji, iako je ona ispraćena sa posebnom pažnjom. „Naznačeno je da je Srbija tradicionalni prijatelj sa Rusijom i jedna od Šolcovih misija bila je da ubedi Srbiju u perspektivu članstva u EU, ali i da usaglasi spoljnu politiku sa EU“, rekao je Surlić.

On je ocenio da se tokom zajedničke konferencije za medije Vučića i Šolca osećala tenzija, kao i da je Šolc hteo da pošalje poruku i za unutrašnju javnost, jer u Nemačkoj kažu da je previše blag prema Rusiji i njenim prijateljima.

Državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije Nemanja Starović, naveo je da bi eventualne sankcije nanele više štete Srbiji nego Rusiji. „Šolc je više puta govorio da sankcije prema Ruskoj Federaciji moraju biti snažne, ali da ne smeju nanositi više štete Nemačkoj nego Ruskoj Federaciji. Svakome je jasno da bi bilo kakve eventualne sankcije nanele više štete Srbiji nego Rusiji“, ocenio je Starović.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije istakao je da je Nemačka vodeća privreda u Evropi, ali i vodeći srpski spoljnotrgovinski partner. Više od 1.000 nemačkih kompanija posluje u Srbiji, a kad se dodaju preduzetnici, taj broj iznosi 1.200, naveo je Stanić. U tim kompanijama radi oko 80.000 zaposlenih, a kada se pogledaju i dobavljači i kompanije koje su u poslovnim odnosima sa nemačkim preduzećima, broj zaposlenih koji zavise od nemačkih privrednika iznosi 650.000, naveo je Stanić.

Šolc je kasnije u petak otputovao u Solun gde će se sastati sa liderima zemalja koji učestvuju na sastanku Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi. Predsedavajući, grčki premijer Kirijakos Nicotakis pozvao je evropske lidere i zemlje članice EU da se posvete ubrzanju donošenja odluka i predložio da se sve zemlje kandidati za članstvo u EU priključe do 2033. godine.