Za čistu energiju u Srbiji potrebna ulaganja viša od 30 milijardi evra

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je da je namera države da obezbedi dovoljno energije koja je dostupna i čista po najnižoj ceni uz očuvanje zdrave životne sredine, zbog čega se u narednih 25 godina planiraju ulaganja od 32 milijarde evra.

Ona je, otvarajući drugi dan Look up konferencije na Kopaoniku, rekla da se, osim u nove kapacitete za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora (OIE), velika sredstva ulažu u projekte energetske efikasnosti i revitalizaciju postojećih termoelektrana.

„U izgradnju postrojenja za odsumporavanje ulažemo stotine miliona evra. Nova elektrana u Kostolcu će ispunjavati sve evropske i svetske standarde zaštite životne sredine. Postrojenje za odsumporavanje u Kostolcu B je prvo koje je izgrađeno i radi punim kapacitetom. Koštalo je 96 miliona evra i sada je emisija sumpordioksida smanjena za 20 odsto“, rekla je ministarka Đedović.

Ona je navela da naša elektromreža trenutno može da primi oko 400 megavata novih kapaciteta iz OIE, ali da je cilj vlade da preko unapređenja zakonske regulative do 2030. godine imamo osam puta veće kapacitete.

Dodala je da će zbog toga u proširenje i jačanje prenosnih kapaciteta i elektromreže u narednih četvrt veka biti uloženo 10 milijardi evra.

Đedović je navela i velike projekte koji se sprovode ili su planirani u oblasti energetske efikasnosti.

“Spremnost industrije u Srbiji da prođe kroz zelenu tranziciju postoji, to pokazuje i broj ministara koji su učestvovali na ovoj konferenciji. Dobro je i što Privredna komora Srbije odavno radi na tome, ali mi je dobar primer i Eliksir grupa”, rekao je Viktor Simončić, stručnjak iz oblasti zaštite životne sredine u Hrvatskoj.

Ukazao je da naša zemlja ima potencijala, i u znanju i u resursima, ali i da cirkularna ekonomija nije univerzalna, već mora biti prilagođena Srbiji, odnosno, svakom gradu pojedinačno.

„Imate dobre kadrove, treba da vidite gde možete da ulažete. Ne mora sve da se radi što kaže EU, striktno“, rekao je Viktor Simončić.

Na panelu o vodoniku Profesor Miloš Banjac, sa Mašinskog fakulteta u Beogradu, istakao je u svojoj uvodnoj prezentaciji kako izgleda vodonična strategija Srbije, koja je usvojena u aprilu ove godine.

“Neki vid energije pretvorite u vodonik i kasnije njega koristite, on jedinstven, jer sa procesom elektrolize struja može da se pretvori u njega. Emisije ugljendioksida još uvek nisu došle na tačku preloma. Globalno imamo jedan odsto povećanja emisija, a 2050. godine treba da imamo nultu stopu. Tu može da pomogne vodonik”, navodi Banjac.

Pored velike energetske jačine prednost su i neograničene količine što se tiče dostupnosti vodonika. Možete da ga proizvedete, a sagorevanjem nastaje voda. To je ključno što se tiče njega, kaže profesor.

Drugog dana Look up konferencije na Kopaoniku, učesnici će debatovati o upravljanju otpadom, problemima istorijskog otpada, energetskoj efikasnosti i zelenom vodoniku.