Za Dan Evrope inflacija i cene energije na Starom kontinentu beleže istorijski maksimum

Evropske zemlje danas slave Dan Evrope i Dan pobede nad fašizmom, u znak sećanja na početak stvaranja Evropske unije (EU) i završetak Drugog svetskog rata u Evropi 1945. godine. Zemlje EU i još neke evropske države Dan pobede nad fašizmom obeležile su 8. maja, dok ga Rusija i još nekoliko zemalja slave 9. maja.

Dan Evrope ustanovljen je u znak sećanja na deklaraciju francuskog ministra spoljnih poslova Roberta Šumana (Robert Schuman) iz 1950. godine, koja se smatra prvim zvaničnim korakom u nastanku EU.

Deklaracija je bila predlog bivšim neprijateljima, Francuskoj i Nemačkoj, da uspostave novi oblik saradnje kako se rat u Evropi nikada ne bi ponovio. Taj predlog doveo je do stvaranja Evropske zajednice za ugalj i čelik 1951. godine, preteče Evropske ekonomske zajednice, odnosno današnje EU.

Kako je istaknuto na sajtu Zavoda za statistiku EU (Eurostat), ove godine obeležava se i Evropska godina mladih.

„Ovaj 9. maj povoljan je trenutak da se fokusiramo na važnost mladih Evropljana u izgradnji bolje budućnosti koja je zelenija, digitalnija i zdravija“, navode iz Eurostata.

Na osnovu poslednjih dostupnih podataka Eurostata, izdvajamo nekoliko statističkih pokazatelja koji se posebno odnose na teritoriju Evropske unije.

Rast cena energije dostigao istorijski maksimum

Godišnji rast cena energije u Evropskoj uniji dostigao je u januaru 27 procenata, nastavljajući uzlazni trend. Nakon svoje najniže stope u pet godina, kada je u maju 2020. godine zabeležen pad od 11 odsto, takozvana energetska inflacija počela je da raste, ali je nastavila da pokazuje negativne stope sve do februara 2021. godine, varirajući između minus devet i minus jednog procenta.

Od marta 2021. godine energetska inflacija bila je pozitivna i rasla je gotovo kontinuirano, dostigavši ​​26 procenata u novembru 2021. godine i 27 odsto u januaru ove godine.

Ubedljivo najsnažniji rast u evrozoni bio je u martu ove godine, gde su cene energenata porasle za 44,4 odsto, uz učešće u ukupnoj stopi inflacije od 4,36 procentnih poena. U februaru su cene energenata porasle za 32 odsto.

Inflacija u evrozoni dostigla rekordnih 7,5 odsto

Godišnja stopa inflacije u evrozoni dostigla je rekordnih 7,5 odsto u aprilu. Najviša stopa inflacije u 19 zemalja evrozone od kako je Eurostat počeo da vodi evidencije 1997. godine posledica je naglog skoka cena energenata usled rata u Ukrajini, koji dodatno opterećuje domaćinstva i usporava ekonomski oporavak od pandemije korona virusa.

Prethodni rekord inflacije zabeležen je u martu, kada je rast maloprodajnih cena iznosio 7,4 odsto u odnosu na isti mesec 2021. godine. Kao glavni faktor naveden je skok cena energanata koje su u aprilu porasle 38 odsto, naveo je Eurostat.

Ubrzano smanjenje potrošnje uglja u EU

U 2021. godini proizvodnja i potrošnja uglja u Evropskoj uniji porasli su u poređenju sa 2020. godinom, oporavivši se nakon niskih vrednosti iz 2020. i 2019. godine koje su delimično uzrokovane merama u vezi sa pandemijom korona virusa.

Međutim, proizvodnja i potrošnja i dalje su bile niže u odnosu na pretpandemijsku 2018. godinu, što se odnosi i na kameni i mrki ugalj. Brojke govore da se nakon konstantnog pada od 1990. godine smanjenje potrošnje obe vrste uglja ubrzalo 2019. godine i nastavilo u 2020. godini.

Najviši BDP po stanovniku u EU ima Luksemburg

Bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika, izražen u standardima kupovne moći (PPS), prošle godine se kretao između 55 odsto u Bugarskoj i 277 procenata u Luksemburgu, kada se porede vrednosti sa prosekom BDP-a u EU.

Izveštaj Eurostata ukazuje i na značajne razlike između zemalja članica EU u pogledu BDP po glavi stanovnika, koji je korišćen za merenje ekonomske aktivnosti. Tako su Luksemburg i Irska 2021. godine zabeležile najviši nivo BDP po glavi stanovnika, odnosno 177 i 121 procenat iznad proseka EU.

Blagi porast zaposlenosti u EU

Stopa zaposlenosti ljudi starosti između 20 i 64 godina iznosila je 74 odsto u četvrtom tromesečju 2021. godine, što predstavlja povećanje od 0,5 procentnih poena u poređenju sa trećim kvartalom lane.

Zastoj na tržištu rada iznosio je 12,3 odsto proširene radne snage starosti od 20 od 64 godina u četvrtom kvartalu prošle godine, što predstavlja pad u odnosu na 12,8 procenata u trećem tromesečju iste godine (-0,5 pp).

„Promene u stopi zaposlenosti između trećeg i četvrtog kvartala 2021. godine varirale su u zemljama članicama EU. Najveći rast evidentiran je na Malti (+1,8 pp), Grčkoj (+1,5 pp), Estoniji (+1,3 pp), Irskoj (+1,2 pp) kao i u Hrvatskoj (+1 pp)“, piše u izveštaju Eurostata.