U Evropskoj uniji se godišnje proda oko 350.000 tona pesticida

Između 2011. i 2020. godine prodaja pesticida u Evropskoj uniji ostala je relativno stabilna, dok je ukupna količina prodaje godišnje fluktuirala šest odsto oko nivoa od 350.000 tona. U 2020. prodato je nešto manje od 346.000 tona, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

„Što se tiče prodatih pesticida, najveći obim prodaje u 2020. godini bio je kod fungicida i baktericida (43 odsto ukupnog broja), zatim herbicidi, destruktori i ubice mahovine (35 procenata), a slede insekticidi i akaricidi (14 odsto). Neorganski fungicidi (koji sadrže jedinjenja bakra, neorganski sumpor i druge neorganske fungicide, od kojih su mnogi dozvoljeni u organskoj poljoprivredi) činili su nešto više od polovine (57 procenata) fungicida i baktericida prodatih u EU“, navodi se u izveštaju.

Četiri zemlje članice EU (Nemačka, Španija, Francuska i Italija), koje su takođe i glavni poljoprivredni proizvođači u Uniji, zabeležile su najveće količine prodate u većini velikih grupa pesticida.

Dodaje se da je 16 država članica EU, za koje su dostupni podaci za sve glavne grupe, zabeležilo kombinovani pad od sedam odsto u tonama aktivnih supstanci pesticida prodatih u 2020. godini (233.509 tona) u poređenju sa 2011. godinom (251.868 tona).

U izveštaju Eurostata naglašeno je da nešto više od dve trećine (67 procenata) ukupne prodaje pesticida u EU u 2020. godini otpada upravo na ovih 16 zemalja.

Između 2011. i 2020. godine, 11 od 16 država članica sa dostupnim podacima zabeležilo je nižu prodaju pesticida. Najveći pad evidentiran je u Češkoj (-38 odsto). Portugal, Danska, Rumunija, Belgija i Irska su takođe prijavile prodaju koja je bila najmanje 20 procenata niža.

Nasuprot tome, dve zemlje su prijavile znatno veću prodaju pesticida u 2020. u odnosu na 2011. godinu – Austrija (+61 procenat) i Letonija (+77 odsto).

Ograničeno korišćenje pesticida u Srbiji

Izmene Zakona o zaštiti bilja od 1. januara ove godine predviđaju obaveznu obuku svih korisnika sredstava za zaštitu, njihovo sertifikovanje, kao i redovne kontrole opreme za prskanje voća i povrća. Ove novine pre svega imaju za cilj povećanje nivoa bezbednosti hrane.

Uoči primene novih mera, fondacija Ana i Vlade Divac inicirala je istraživanje na uzorku nešto većem od 1.000 poljoprivrednika u 116 opština u Srbiji, koje je pokazalo da se većina ispitanika snabdeva u poljoprivrednim apotekama.

Devedeset odsto njih poznaje propisano vreme između prskanja i branja ploda, ali svega polovina brine o takozvanom driftu, odnosno skretanju kapljica preparata sa tretirane površine. Trećina proizvođača prati listu dozvoljenih supstanci u Evropskoj uniji, dok manje od trećine koristi zaštitu na radu.

Podaci o prodatim količinama na godišnjem nivou u Srbiji nisu dostupni ili se ne evidentiraju.