Letonija prepolovila zavisnost od uvoza gasa, na ovaj energent najviše se oslanja Italija

Stopa zavisnosti Evropske unije od uvoza prirodnog gasa iznosila je u 2021. godini 83 odsto, što je za jedan procentni poen manje nego 2020. godine (84 procenta), pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

U izveštaju se navodi da je na ovo minimalno smanjenje uvozne zavisnosti značajno uticala činjenica da je većina država članica EU koristila zalihe prirodnog gasa koje su uvezene prethodnih godina. Dodaje se da je pad zaliha prirodnog gasa u 2021. godini bio najveći otkako se prikupljaju podaci, odnosno od 2008. godine.

Država članica EU sa najvećom zavisnošću od uvoza prirodnog gasa u 2021. godini bila je Malta (104 odsto), a slede Švedska (102 procenta) i Litvanija (101 odsto), koje su povećale svoje zalihe.

S druge strane, kako ističu iz Eurostata, najmanja zavisnost od uvoza prirodnog gasa zabeležena je u Rumuniji (24 procenta), zatim Danskoj (26 odsto) i Holandiji (33 procenta).

„Uticaj potencijalnog prekida uvoza trebalo bi da uzme u obzir značaj prirodnog gasa u ukupnom energetskom miksu. Dok je zavisnost od uvoza u Švedskoj, Finskoj i Estoniji blizu 100 odsto, udeo prirodnog gasa u energetskom miksu je relativno nizak (tri, sedam i osam odsto respektivno). Nasuprot tome, najveći udeo prirodnog gasa u energetskom miksu je u Italiji (40 procenata) i njena zavisnost od uvoza iznosi 94 odsto“, obrazložili su iz Eurostata.

Navode i da Holandija ima drugi najveći udeo prirodnog gasa u svom energetskom miksu, ali da je njena zavisnost od uvoza mnogo niža, zbog domaće proizvodnje prirodnog gasa.

„U poređenju sa 2020. godinom, najveći porast stope zavisnosti od uvoza prirodnog gasa evidentiran je na Malti (sa 96 odsto u 2020. godini na 104 procenta u 2021. godini; +8 pp), u Irskoj (sa 64 na 71 odsto; +7 pp) i Rumuniji (sa 17 na 24 procenta; takođe +7 pp)“, piše u izveštaju Eurostata.

Dodaje se da je, sa druge strane, najveći pad registrovan u Letoniji (sa 121 na 61 odsto; -59 pp), Austriji (sa 73 na 51 procenat; -22 pp) i u Slovačkoj (sa 88 na 69 odsto; -20 pp).

Zavisnost Srbije od uvoza gasa

Srbija je tokom 2021. godine uvezla nešto manje od 2,2 milijarde kubnih metara gasa, a najveći deo iz Rusije, pokazuje Energetski bilans Republike Srbije.

Desetogodišnji ugovor o isporuci gasa istekao je prošle godine, ali je privremeno produžen u novembru na period od šest meseci i ističe u maju. U vreme sklapanja dogovora tržišne cene gasa bile su više od 1.000 dolara za 1.000 kubnih metara, prenosi BBC News na srpskom.

Međutim, cena za Srbiju ostala je nepromenjena i niža (270 dolara) u poređenju sa većinom evropskih zemalja, ali veća od onih koje plaćaju Belorusija (128,5 dolara), Turska (210 dolara) i Nemačka (230 dolara).

Cena gasa naglo je porasla od početka sukoba u Ukrajini, a 7. marta dostigla je istorijski rekord premašivši 3.600 dolara, dok je 14. aprila bila nešto viša od 2.000 dolara.

Srbija je prošle godine obezbedila tek 15 odsto potrošnje gasa iz sopstvenih izvora, dok preostalih 85 odsto uvozi, pretežno iz Rusije, pokazuju podaci iz Energetskog bilansa.