Za kompanije je lakše da se zaduže kod banke, nego da raspišu IPO

Kompanije se u svom poslovanju čestu susreću sa potrebom obezbeđivanja novih sredstava za razvoj na primer novih proizvoda, za širenje proizvodnje ili kupovinu nove opreme, izmirivanje dugovanja, diversifikovanja poslovanja ili čak i za akvizicije. Kompanije mogu pribavljati dodatni kapital preko mehanizma primarnog tržišta, a jedan od tih modela je inicijalna javna ponuda (IPO – initial public offering).

IPO u suštini predstavlja postupak kojim se akcije kompanije prvi put nude javnosti, odnosno širokom krugu potencijalnih investitora.

Na ovaj način, nakon sprovođenja striktne procedure, vrši se transformacija kompanije u javno društvo, njeno “otvaranje” i izlazak na berzu. Prodajom akcija kroz inicijalnu javnu ponudu povećava se akcijski kapital kompanije.
Inicijalna javna ponuda predstavlja mnogo više od pojednostavljenog procesa prikupljanja kapitala, jer je u pitanju i transformacija kompanije u javno akcionarsko društvo čijim se akcijama trguje na berzi.

IPO je složen proces koji obično traje od šest do devet meseci, koliko je uglavnom potrebno da prođe od donošenja formalne odluke do uključivanja akcija na listing berze, i koji podrazumeva i određene troškove.

Učestvovanje brokerske kuće (ili investicione banke – koja će prodavati akcije investitorima ili čak i garantovati uspešnost ponude) i registrovanog revizora (za reviziju finansijskih izveštaja uključenih u prospekt) je obavezno tokom IPO procesa. Izbor drugih savetnika zavisi od potrebe kompanije, kao i složenosti transakcije.

U suštini, postupkom IPO vrši se korporatizacija kapitala preduzeća, čime se kapital izražava kroz broj i vrednost akcija.

IPO dovodi i do promene dosadašnje vlasničke strukture kompanije, jer postojeći vlasnici dobijaju nove suvlasnike, koji ulažu u kompaniju pre svega zbog učešća u profitu. Kako objašnjavaju na Beogradskoj berzi, motiv ulagača uglavnom nije preuzimanje, jer postojeći vlasnici sa svojim investicionim savetnicima kontrolišu koji će deo vlasništva kompanije ponuditi investitorima kroz IPO.

Dodatni kapital koji je kompanija prikupila putem inicijalne javne ponude povećava neto vrednost kompanije. Ono što je veoma značajno, prikupljena sredstva nemaju obeležje duga i nisu opterećena otplatama glavnice i kamate.

Inicijalne javne ponude na srpskom tržištu su veoma retke, jer u sadašnjim okolnostima kompanije potrebna sredstva mogu da obezbede preko kredita kod banaka, po povoljnim kamatnim stopama, tako da nemaju potrebu da ulaze u relativno komplikovan model inicijalne javne ponude, kaže za Biznis.rs ekonomista dr Vladimir Vučković.

On ističe da je Srbija sada pre svega bankocentričan sistem, a banke imaju visoku likvidnost i mogu da ponude veoma povoljne uslove za kredite. Vučković ističe da je berza poslužila pre 15-ak godina za prikupljanje kapitala, i tada je berzansko tržište oživelo. Međutim, protekom godina berzansko tržište je palo, građani su izgubili poverenje u berzu, kaže Vučković i dodaje da bi kompanije razmišljale o alternativnim modelima finansiranja da je na tržištu teško doći do novca, i da su kamatne stope visoke, što sada nije slučaj.

On ukazuje da su sve prisutniji i moderniji modeli finansiranja poput crowdfundinga, koji imaju jednostavnije procedure nego što su berzanske, a koje su često formalne, u cilju bolje zaštite investitora. Takođe i različiti oblici Fintech usluga omogućavaju brži pristup kapitalu, kaže Vučković.