Za privredni rast neophodno povećanje javnih prihoda

Crna Gora mora značajno da ubrza privredni rast i poveća javne prihode da bi dodatno finansiranje strateške infrastrukture bilo održivo, a to podrazumeva efikasna investiciona ulaganja i u neke manje projekte sa bržom ekonomskom ili socijalnom isplativošću.

Direktor konsultantske kuće Aspiro iz Slovačke i ekspert za upravljanje infrastrukturnim projektima i razvojno finansiranje, Miroslav Kučera dodaje da je pitanje duga prema kineskoj banci, to jest kredita kineske banke crnogorskoj državi za izgradnju deonice Smokovac-Mateševo autoputa Bar-Boljare, već delimično rešeno putem restrukturizacije kredita i stabilizacije kreditnih uslova kroz ublažavanje valutnog rizika preko četiri zapadne banke, piše RTCG.

„Umesto kredita u dolarima sa kamatnom stopom dva odsto, sa rizikom radikalnog povećanja nivoa zaduženja zbog promena deviznog kursa, sada je kredit navodno računat u evrima sa kamatnom stopom 0,88 odsto, što – sa pretpostavkom da je kamatna stopa fiksirana – predstavlja standardan nivo zapadnih državnih kredita“, istakao je Kučera.

Prema njegovim rečima, rizike, koji u kreditnom sporazumu možda i dalje ostaju, nije ipak moguće razmotriti bez detaljnog pregleda.

„U nekim državama članicama EU postoji dobra praksa da ugovor zaključen od strane organa javne uprave ili lokalne samouprave ne stupa na snagu dok nije objavljen na zvaničnoj internet stranici (na primer, portal Ministarstva pravde), što pojačava javnu kontrolu i smanjuje prostor za zaključivanje ugovora sa nepovoljnim uslovima“, navodi Kučera.

On kaže da je u slučaju da ugovor o zajmu sa bankom Kine i u ostalim uslovima već prilagođen dobroj međunarodnoj praksi, može biti korisno da ostane na snazi, a da ga Crna Gora redovno otplati.

„Politizacija međudržavnih obaveza i neprijateljske javne izjave protiv zajmodavaca i investitora, iz kog god pravca da dolaze, ne poboljšavaju imidž zemlje kao solidnog partnera i tražene investicione destinacije, što nije pragmatično za Crnu Goru kao zemlju sa značajnim potrebama stranih investicionih ulaganja„, ocenjuje Kučera. Direktor konsultantske kuće Aspiro naveo je kako EU može da još pomogne i putem povoljnog finansiranja i tehničke podrške u pripremi i izgradnji ostalih deonica autoputa preko postojećih finansijskih instrumenata i banaka kroz učešće EU kao akcionara (EIB, EBOR).

On je rekao da je uloga turizma u crnogorskoj ekonomskoj strukturi predimenzionirana, tako da su ograničenja putovanja tokom pandemije pogodila državne prihode teško, posebno ako se sagleda stanje u drugim zemljama.

„Oporavak i povratak turista su ove godine bili bolji nego što se očekivalo, ali su ipak dostigli samo 75 odsto nivoa iz 2019. godine, prema podacima Svetske banke. Dugotrajna nezaposlenost i siromaštvo nanose štetu ljudskom kapitalu i delotvornosti i smanjuju potencijal budućeg ekonomskog rasta“, smatra Kučera.