Za veću konkurentnost mora da se ulaže i u radnike, ne samo u proizvod

Prema analizi Narodne banke Srbije za sektor informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) do kraja oktobra, vrednost izvoza u ovoj oblasti iznosi čak milijardu i 470 miliona evra što je premijerka Srbije Ana Brnabić pozdravila i rekla da su naši inovatori stvorili nešto što je u tolikoj vrednosti izvezeno u svet.

„Danas je sektor IKT najveća neto izvozna grana, nadmašio je poljoprivredu u visini izvoza. Informaciono-komunikacioni sektor ima veće učešće u BDP-u nego recimo građevinarstvo, a svi znaju koliko se gradi u Srbiji“, rekla je premijerka.

Uz to, premijerka je naglasila da su plate u ovom sektoru svakako mnogo veće od republičkog proseka ali su, u skladu sa tim, mnogo veći doprinosi koji se na konto njih vraćaju u budžet, kao i da se odnos snaga ovog sektora značajno promenio od 2008. godine do danas.

„Izvoz je 2008. godine bio 178 miliona evra, a suficit nismo ni imali, već smo imali deficit – uvozili smo više pameti nego što smo izvozili. Do kraja ove godine visina našeg izvoza će biti blizu dve milijarde evra, a suficit nam je u prvih deset meseci skoro milijardu i po evra. Da budem potpuno jasna, to je novac koji ide u našu zemlju“, rekla je Brnabić.

Ovakvi podaci bili bi nezamislivi bez sve jače ekspanzije informacionih tehnologija (IT) i prisutnog trenda povećanja broja startapa koji u svoje poslovanje unose određene inovacije čineći sebe konkurentnijim na tržištu. Međutim, ne treba zaboraviti ni tradicionalnije poslove koji takođe potvrdno odgovaraju na imperativ inovacija.

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže Mina Simić iz Udruženja Digitalna zajednica, inovacije bi svakako trebalo da se nađu među prioritetima poslovanja svakog privrednog društva. U zavisnosti od toga šta želite da postignete inovacijama, one mogu u velikoj meri da unaprede način obavljanja vaših svakodnevnih radnih zadataka, položaj  zaposlenih, ali i da unaprede svakodnevni život pojedinca.

„Dodatno, inovacije mogu doprineti povećavanju obima poslovanja, ali i upošljavanju većeg broja ljudi, kao i smanjenju troškova poslovanja. Sve to upućuje na zaključak da vam inovacije mogu pomoći da se izborite sa konkurencijom, i na tržištu postanete jedinstveni“, kaže Simić.

Ukoliko firma želi da se izdvoji iz mase na tržištu, naša sagovornica kaže da bi svaka firma trebalo upravo da investira u IKT infrastrukturu, koja je i doprinela ovako dobrim podacima. Upravo su IKT te koje, kako je navela, omogućavaju razmenjuju znanja i informacija, ali i podrazumevaju investiranje u radnike koji na kraju postanu stručniji.

„Preduslov da koristite IKT infrastrukturu na pravi način jeste da omogućite vašim zaposlenima da ih usvoje. Pored formalnog znanja, veoma je bitno da se posvetite obuci zaposlenih kroz neformalno obrazovanje kako biste podstakli preduzimljivost radnika i kako biste ih motivisali da uče“, objašnjava naša sagovornica.

Na pitanje da li su inovacije uzrok ili posledica promene klasičnih poslovnih obrazaca koji su uključivali ustaljeno radno vreme i rad iz kancelarije što je stvaralo neku vrstu ustaljenog ritma, Simić odgovara da su dve stvari u uzročno-posledičnoj vezi, budući da se uticaji preklapaju. Ovde ona ovde navodi i primer pandemije korona virusa koja bi mogla trajno da promeni način rada, a zbog koje su mnoge kompanije morale da izvrše digitalnu transformaciju da bi nastavile da posluju.

„U kratkom vremenu firme su prilagodile celo poslovanje online sferi. Mnogi stručnjaci predviđaju da bi ovakvo prilagođavanje moglo da utiče na to da u budućnosti zaposleni imaju opciju da rade od kuće, ukoliko im tako više odgovara“, kaže ona. 

Takođe, prelazak na online sferu imao je uticaj i na poslovne događaje, koji se sada sve više održavaju u ovom formatu koji sa sobom nosi određene prednosti poput ukidanja geografskih barijera, kao i smanjenja troškova organizatora i učesnika.

A kakav je odnos države prema ovakvim projektima? Osim izjave premijerke koja implicitno govori da je država voljna da ulaže u ovaj sektor, Simić kaže i da država nudi određene poreske podsticaje za novoosnovana inovaciona privredna društva. 

Ona navodi primer da, ako neko osnuje inovaciono privredno društvo, i zaposli se u njemu, može biti oslobođen plaćanja poreza i doprinosa i to u iznosu do 150.000 dinara bruto mesečne zarade. 

„Takođe, imate i uvećani dobitak za troškove istraživanja i razvoja (R&D) koji predstavlja poreski podsticaj koji vam omogućava da vam se svi troškovi koji nastanu u toku istraživanja i razvoja priznaju u dvostrukom iznosu u poreskom bilansu. I dodatno, imate izuzimanje kvalifikovanog prihoda iz osnovice poreza na dobit pravnih lica (IP Box) koji podrazumeva izuzimanje kvalifikovanog prihoda iz osnovice poreza na dobit pravnih lica“, kaže ona.

Ipak, ona dodaje da je problem sa ovim podsticajima, o čemu su već pisali na sajtu Digitalne zajednice, u tome što su često konfuzni jer procedure za njihovo dobijanje nisu najjasnije pa se ljudi ne upuštaju olako u njih. S druge strane, pak, dešava se da ljudi uopšte nisu informisani o njihovom postojanju zbog čega bi, ocenjuje ona, ovoj temi trebalo posvetiti više pažnje. 

Ona podseća da su o ovim problemima pisali na sajtu Digitalne zajednice, ali problem sa nabrojanim poreskim podsticajima je u tome što su često konfuzni. Budući da procedure ljudima nisu jasne, oni se ne upuštaju olako u njih. Takođe, često se dešava da ljudi uopšte nisu informisani o njihovom postojanju.

„I to je svakako nešto čemu bi trebalo posvetiti više pažnje“, naglašava ona.

S druge strane, država treba posebnu pažnju da posveti i obrazovanju tj. neophodna je reforma obrazovanja koja bi unapredila kvalitet obrazovnog sistema. Poseban naglasak u obrazovanju bi, prema rečima naše sagovornice, trebalo da bude na poznavanju jezika i razvijanje veština koje će podstaći kreativno rešavanje problema i razvijanje digitalnih veština.

Kada je u pitanju pomoć države prilikom finansiranja različitih projekata, ona postoji, i uglavnom je usmerena u jednom pravcu, a institucija koja je najbitnija u ovom domenu jeste Fond za inovacionu delatnost koji sprovodi različite konkurse sa ciljem sufinansiranja inovacija, podsticanja saradnje privrednih društava i naučnoistraživačkih organizacija.

„Na primer, od novembra ove godine Fond je raspisao konkurs za program ranog razvoja koji je namenjen mladim preduzećima koja razvijaju tehnološku inovaciju za kojom postoji potreba na tržištu. Dodatno, finansijska podrška se često usmerava i u jačanju ženskog preduzetništva“, navodi naša sagovornica.

Prema njenim rečima, problem sa podrškom koju pruža država jeste taj što su ulaganja usmerena samo na neke nove proizvode koji ne postoje na tržištu, koji su često rezervisani samo za određene sektore i delatnosti. 

„Retko se dešava da se na tim konkursima pojavi privredno društvo koje obavlja tradicionalnu delatnost, i koja želi da unapredi svoje poslovanje, uloži u tehnologiju, mašine“, zaključuje naša sagovornica.