Zajmovi u crnogorskim bankama na koje je odobren moratorijum 1,7 milijardi evra

Pravo da stopira otplatu kredita zbog korona krize od aprila prošle godine do avgusta iskoristilo je 78.220 klijenata banaka, mikrofinansijskih institucija, lizing kompanija i Investiciono-razvojnog fonda, dok je vrednost zajmova za koje je odobren moratorijum dostigla 1,7 milijardi evra.

Iz Centralne banke Crne Gore (CBCG) saopštili su da je u bankama stopirano više od 1,4 milijarde evra kredita. Ova banka je od aprila prošle godine donela devet paketa privremenih mera u cilju ublažavanja efekata pandemije na banke i korisnike kredita, prenosi crnogorska agencija Mina, pozivajući se na Vijesti.

Te mere su se odnosile na građane, preduzetnike i firme, posebno u delu otežanog pristupa novcu banaka koji je bio, kako su naveli, neophodan za prevazilaženje negativnih efekata smanjene ekonomske aktivnosti, poboljšanje tekuće likvidnosti i restrukturiranje dospelih obaveza.

CBCG prati i analizira sprovođenje mera na osnovu mesečnih izveštaja. U narednom periodu, u zavisnosti od procenjenih okolnosti u vezi sa pandemijom i njenim uticajem na finansijski sistem, građane i privredu, razmatraće se eventualno donošenje mera u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema i društva u celini, izjavili su iz CBCG.

Oni su dodali da su mere koje su donosili od izbijanja pandemije prilagođavane i menjane u zavisnosti od procene finansijske stabilnosti i analiza kretanja na finansijskom tržištu uzrokovanih pandemijom.

Ukupan broj korisnika kredita kod banaka, MFI, lizing društva, IRF i banaka u stečaju koji su koristili moratorijum je 74.220, od čega se na poslovne banke odnosi 60.460, ili 82 odsto. Od ukupnog broja klijenata u moratorijumu, na preduzeća se odnosi pet odsto, a na građana 95 odsto. U trenutku apliciranja za moratorijum, ukupan iznos kredita za koji su ove institucije odobrile moratorijum korisnicima za period važenja odluke o posebnim merama zaključno sa 31. avgustom ove godine je 1,7 milijardi evra od čega se na banke odnosi 1,4 milijarde. Od ukupnog iznosa novca u moratorijumu na preduzeća se odnosi 824 miliona evra, a na građane 848 miliona, navode iz CBCG.

Prema podacima dobijenim od izveštajnih institucija u vezi sa namenom kredita obuhvaćenih moratorijumom, gotovinski nenamenski krediti su dominantni i čine 30 odsto svih kredita u moratorijumu.

Slede krediti za likvidnost sa 14 odsto, kupovinu stanova 13 odsto, refinansiranje obaveza i realizaciju investicionog programa po 12 odsto. Što se tiče preduzeća, u moratorijumu prednjače krediti za likvidnost 27 odsto, zatim krediti za realizaciju investicionog programa 25 odsto i krediti za refinansiranje obaveza 17 odsto. Kod građana su dominantni gotovinski nenamenski krediti 54 odsto, zatim stambeni 26 odsto i krediti za refinansiranje osam odsto.

Iz CBCG navode da je najviše kredita kod banaka je bilo u prvom moratorijumu, koji se odnosio na sve korisnike kredita, bio je obavezujući za banke i imao je ograničeni rok trajanja od 90 dana. U aprilu prethodne godine više od 62.000 dužnika je iskoristilo pravo na moratorijum u ukupnom iznosu od 1,3 milijarde evra tekućeg duga, čime je obuhvaćeno 47 odsto svih kredita u sistemu. 

Najviše restrukturiranih kredita banke su odobrile u februaru u iznosu od 221 milion evra, što predstavlja 7,6 odsto bruto kredita, a odnosili su se na 890 dužnika, dodaju iz CBCG.