Zakon o eksproprijaciji sadrži niz rešenja na štetu građana Srbije

Savet za borbu protiv korupcije saopštio je da Zakon o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, koji je usvojila Narodna skupština, sadrži niz rešenja na štetu građana Srbije, dok su predložene izmene izvršene isključivo u korist krupnog kapitala.

Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji nije obiman, ali njegove odredbe suštinski zadiru u osnovna ljudska prava građana Republike Srbije, kao što su pravo na mirno uživanje prava svojine i pravna sigurnost, dok sa druge strane ostavlja mogućnost sistemske korupcije širokih razmera, navodi se u mišljenju Saveta za borbu protiv korupcije.

Savet smatra da je u konkretnom slučaju izostala javna rasprava koja bi na širokoj naučno-pravnoj osnovi mogla da pruži odgovore na pitanja da li nam je u ovom trenutku uopšte potrebna izmena postojećeg Zakona o eksproprijaciji, u čijem je interesu donošenje ovakvog Zakona po hitnom postupku, kao i na pitanja uskraćivanja i ugroženosti ljudskih prava predloženim izmenama.

Predložene izmene izvršene na brzinu i nauštrb prava građana

Predlog za izmenu ovako važnog zakona, kojim se iz osnova menja koncept i pravni institut eksproprijacije, bez javne rasprave, samo ukazuje na činjenicu da su predložene izmene izvršene na brzinu i nauštrb osnovnih ljudskih prava građane Republike Srbije, ne vodeći pri tome računa o Ustavom zagarantovanim pravima.

“Što se samog teksta predložene izmene Zakona o eksproprijaciji tiče, već u članu 1. kojim se propisuje ‘da su svi postupci koji se vode u skladu sa ovim zakonom hitni’, imamo nedorečenost u situaciji kada izuzetak postaje pravilo, odnosno kada hitnost postupka eksproprijacije postaje pravilo, a ne izuzetak, bez navođenja činjenica i zakonskih razloga kojima bi se ta hitnost opravdala”, ocenjuje Savet za borbu protiv korupcije.

Kako dodaju, privremeno zauzimanje imovine za koju je utvrđen javni interes na tri ili šest godina pre donošenja konačnog rešenja o eksproprijaciji predstavlja kršenje Ustava i ne daje odgovor da li vlasnik za to vreme ima pravo na naknadu.

“Savet smatra da se predloženim izmenama Zakona o eksproprijaciji omogućava ozakonjenje prevage privatnog interesa nad opštim interesom, kao preduslovom za oduzimanje imovine kroz postupak eksproprijacije”.

Naime, predloženim izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji propisano je da Vlada Republike Srbije može utvrditi javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti, između ostalog i radi realizacije projekata za izgradnju objekata od značaja ili od posebnog značaja za Srbiju, a koji projekat se realizuje na osnovu zaključenog međunarodnog ugovora u kojem je jedan od potpisnika Srbija.

“Predloženo zakonsko rešenje de facto podrazumeva da svaki strani privredni subjekat, odnosno preduzeće sa čijom državom Srbija ima zaključen međudržavni ugovor, može postati korisnikom eksproprijacije, ako vlada prethodno utvrdi da za takav projekat postoji javni interes”, ocenjuje Savet.

Kako ukazuju, ne sme se izgubiti iz vida ni činjenica da se predloženom izmenom može utvrditi javni interes za eksproprijaciju, ako je neophodna za izgradnju objekata u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, vodoprivrede, sporta, saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture i za rekonstrukciju i adaptaciju objekata čime se povećava imovinska i pravna nesigurnost.

Sporni i predviđeni rokovi

Kada su u pitanju predviđeni rokovi, Savet za borbu protiv korupcije ističe da vlasnik nepokretnosti ima rok od samo pet dana od dana prijema predloga za eksproprijaciju, da se izjasni o predlogu za eksproprijaciju pismenim putem ili usmeno na zapisnik kod nadležnog organa.

Po prijemu izjašnjenja o predlogu za eksproprijaciju, odnosno proteku roka od pet dana, nadležni organ odmah donosi rešenje o eksproprijaciji, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema predloga za eksproprijaciju.                            

“Pomenuta odredba ne samo da je restriktivna u pogledu propisanih rokova i činjenice da nije predviđen rok od pet radnih dana, već samo rok od pet dana, već je i nepravična s obzirom na to da u kratkom roku obavezuje vlasnike nepokretnosti da se izjasne o svojim egzistencijalnim pravima i pravima koja se tiču njihove imovine”.

Kada se tome doda i činjenica da odmah nakon donošenja rešenja o eksproprijaciji može doći i do privremenog zauzeća zemljišta od strane korisnika nepokretnosti, koje može trajati tri, odnosno šest godina, očigledno je da je predložena izmena Zakona o eksproprijaciji ne samo nepravična, već i protivna načelu pravne sigurnosti građana Republike Srbije, dodaje se u oceni Saveta za borbu protiv korpucije.

Predmet eksproprijacije mogu biti i prirodna bogatstva

Savet takođe smatra da je pravna sigurnost građana bila ugrožena i činjenicom da se vlasniku objekta na zemljištu koje je predmet eksproprijacije, isplaćuje naknada za izgrađeni objekat u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta, nezavisno od činjenice što postupak ozakonjenja takvog objekta nije pravosnažno okončan.

“U predlogu izmena Zakona ima još niz odredbi koje su nedovoljno jasne, neodređene i nedorečene u pogledu proširenja kruga korisnika eksproprijacije”, navodi Savet i dodaje da je predloženim izmenama predviđeno da predmet eksproprijacije može biti i javna svojina, prirodna bogatstva, dobra od opšteg interesa i dobra u opštoj upotrebi, za koje je zakonom utvrđeno da su u javnoj svojini, stvari koje koriste organi i organizacije Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, ustanove, javne agencije i druge organizacije čiji je osnivač Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.

U zaključku Savet za borbu protiv korupcije navodi da predložene izmene Zakona o eksproprijaciji uvode novi koncept u eksproprijaciju, redefinišu pojam javnog interesa bez dovoljno preciznog objašnjenja i u društvu gde institucije ne funkcionišu u punom kapacitetu, a međudržavni ugovori su često tajni, unose koruptivni potencijal. Savet ne vidi razlog da se jedna ovako značajna izmena zakona donosi po hitnom postupku bez široke javne rasprave.