Do sada je u Srbiji isplaćeno oko 19 miliona evra

Zamke IPARD bespovratnih sredstava za poljoprivredu

AgrobiznisBiznisInvesticijeNovacSrbijaVesti

20.9.2021 09:09 Autor: Redakcija Biznis.rs 0

Zamke IPARD bespovratnih sredstava za poljoprivredu Zamke IPARD bespovratnih sredstava za poljoprivredu
Prema najnovijim zvaničnim podacima, u Srbiji je od 175 miliona raspoloživog novca iz IPARD-a do sada ugovoreno 50 miliona evra, a isplaćeno oko 19... Zamke IPARD bespovratnih sredstava za poljoprivredu

Prema najnovijim zvaničnim podacima, u Srbiji je od 175 miliona raspoloživog novca iz IPARD-a do sada ugovoreno 50 miliona evra, a isplaćeno oko 19 miliona. Ovaj budžet možemo da koristimo do 2023. godine, a očekivanja države jesu da će avansne isplate korisnicima, kao novina koja se uvodi, ubrzati povlačenje novca.

U pretpristupnom periodu pojedine države u regionu prolazile su gotovo isti put kao i Srbija u korišćenju evropskih fondova za poljoprivredu. Koliko su druge države bile uspešne, šta su bile najveće zamke s kojima su se na početku suočavali poljoprivrednici i administracija i može li Srbija da ih izbegne – postavlja pitanje list Politika i navodi da su iskustva različita u državama koje su dugogodišnje korisnice izdašnih fondova iz budžeta EU.

„Ne možete očekivati da će IPARD rešiti sve vaše probleme. Kreće se od improvizacije, taj početni novac služi da se ceo sistem ojača“, izjavio je pomoćnik upravnika hrvatske Agencije za plaćanja u poljoprivredi, ribarstvu i ruralnom razvoju, Saša Bukovac.

Kao dugogodišnji zaposleni u ovoj službi, on je podelio iskustva te zemlje s predstavnicima medija i Ministarstva poljoprivrede koji su proteklih dana boravili u Zagrebu, u organizaciji projekta ‘Puls Evrope – medijske posete EU’.

Sad mu je, kako kaže, jasno kako je zadatak države da taj novac analizira na pravi način i osigura svrsishodnost. To se može jednostavno postići i ako „na deset firmi koje su jake i same mogu da finansiraju projekte potrošite sav novac”. Bilo je i takvih primera, ali je suština postići dobru raspodelu.

Hrvatska se, za razliku od Srbije, bori sa deficitom u agrarnom sektoru. Sada se, po tvrdnji zvaničnika, bilans malo popravlja, ali je i dalje izložena pritisku država koje su konkurentnije i imaju veću proizvodnju. Posebno je pogođen sektor mlekarstva, a veliki broj manjih farmi je ugašen. U samom startu ulaska u EU izgubili su oko 40 odsto porodičnih gazdinstava. Poljoprivrednici se u početku nisu snalazili s korišćenjem fondova, bilo je nedovoljno konsultanata, a možda najveći problem bili su nelegalizovani objekti.

U prvoj fazi korišćenja pretpristupnih fondova (kroz SAPARD) ta zemlja je imala na raspolaganju oko 33 miliona evra, ali je uspela da isplati svega 48 odsto tog novca kroz 37 projekata.

U agenciji objašnjavaju da su u to vreme postojali vrlo izdašni nacionalni podsticaji i da nikoga nije bilo briga za evropske fondove. Za njihove proizvođače to je bilo daleko i strano. Ostalih 12 država, koje su u EU ušle nešto ranije, osim Kipra i Malte, imale su 90 procenata iskorišćenosti tog novca.

Prema njegovim rečima, evropski fondovi bili su posebno mistifikovani u javnosti kao nešto nemoguće, što zahteva gomilu papira. U međuvremenu EU je pojačala i kontrolu, pa su i procedure postale zahtevnije.

„Kada ste u poziciji države kandidata, onda ste u neravnopravnom položaju. Uredba propisuje jedno, ali od vas se kao zemlje koja još nije članica očekuje nešto drugo. To je bio težak period, a rezultat nije bio zadovoljavajući“, priznaje Bukovac.

Kasnije sa fondom IPARD bilo je nešto bolje, pa je od raspoloživih gotovo 246 miliona evra povučeno 60,45 odsto novca. Sadašnji predviđeni budžet iz programa za ruralni razvoj koji koriste sve članice, od oko 2,4 milijarde evra, mogu da utroše do 2023. godine, ali je već ugovoreno više od sto procenata, a isplaćeno 76 odsto tih sredstava. Uvedeno je i niz drugih mera koje nisu projektnog karaktera, već idu kao direktna plaćanja.

„Sa ulaskom u EU otvara se jedan novi horizont s puno više novca i mogućnosti“, naglasio je Bukovac.

Banke su se takođe u jednom trenutku zainteresovale za ovu priču, jer vide priliku za plasman sigurnih kredita, ali dosta toga se promenilo za proizvođače, što se i može očekivati. Mnoge direktne nacionalne mere su u međuvremenu ukinute, jer su se pojedini poljoprivrednici preinvestirali i nisu mogli da dobiju kredite.

Njegov savet Srbiji je da izabere precizne mere, ne rasplamsava se i na vreme obezbedi tehničku pomoć. Upozorio je i da je teško naći izlaz iz situacije kada imate loš odziv korisnika i da je njima trebalo četiri do pet godina da se vrate na onaj iz prvog poziva za pretpristupne fondove.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...