Zašto domaći osiguravači ne mogu da osiguraju velike projekte poput beogradskog metroa?

Najmanje šest milijardi evra koštaće izgradnja dve linije beogradskog metroa, izračunala je Vlada Srbije pre aktuelne inflacije 2021. godine. Srbija će na tu sumu morati da plati i osiguranje ovog kapitalnog projekta, koji grade francuski Alstom i kineska kompanija Power China.

Prema pisanju Nove ekonomije, kineski osiguravači već su viđeni u tom poslu, i to znači da će se deo pozamašne premije za taj posao odliti u Kinu. Razlog za to je što domaće kompanije, kako se navodi, najčešće nemaju dovoljno finansijskog kapaciteta da pokriju velike rizike osiguranja kao što su veliki infrastrukturni projekti. Zato često traže podršku međunarodnih reosiguravajućih kompanija.

Srbija je nedavno potpisala Memorandum o razumevanju sa kineskom osiguravajućom kompanijom Sinosure Hetai Sheng, koji će biti osnova za definisanje kvote osiguranja za 2023. godinu za projekte “Beogradski metro”, “Nacionalni stadion” i “Čista Srbija”.

U kompaniji Dunav osiguranje kažu za Novu ekonomiju da projekat izgradnje Beogradskog metroa, u smislu osiguranja, još uvek nije ni približno dovoljno definisan, i da će, s obzirom na vrednost projekta, sigurno biti neophodno da se finansijski kapacitet obezbedi od strane velikih reosiguravača.

Kako objašnjavaju, razlog je to što tržište osiguranja u Srbiji najčešće nema dovoljne finansijske kapacitete da ovakve rizike samostalno pokrije, dok međusobno udruživanje svih osiguravajućih kompanija ili najvećeg broja osiguravača mereno njihovim kapitalom, može biti suprotno pravilima o zaštiti konkurencije.

Zato su domaći osiguravači, kako ističu u Dunav osiguranju, primorani da dodatni finansijski kapacitet i podršku traže, pored forme saosiguranja, i na tržištu reosiguranja, što uglavnom značajno povećava cenu osiguranja.

U pogledu osiguranja velikih infrastrukturnih projekata u Srbiji, gledano iz ugla struke osiguranja, u svakom pojedinačnom slučaju, potrebno je oceniti mogućnost da osiguravajuće kompanije koje posluju u Srbiji, kapitalom kojim raspolažu stanu iza ovako velikih projekata.

U stvari, da pruže raspoloživi finansijski kapacitet neophodan za pokriće svih rizika koje takvi projekti nose, kažu u kompaniji Dunav osiguranje.

„Pored vrednosti projekta koja uglavnom predstavlja potencijalnu sumu osiguranja i potencijalnu i neizvesnu štetu koja može nastati na projektu, najčešće usled katastrofalnih događaja osiguravači prilikom procene rizika u postupku davanja ponude za osiguranje ocenjuju maksimalno moguće štete, preduzetih preventivnih mera, obaveza projektanata i izvođača radova, rokova izgradnje, odnosno vremena nošenja rizika, i mnogih drugih elemenata. Sve to može uticati na preuzeti rizik i cenu preuzimanja rizika od strane osiguravača”, obrazložili su iz Dunav osiguranja.

Dodali su da se među najvećim svetskim reosiguravačima nalaze i reosiguravači sa kineskog tržišta, kao i da nije neuobičajeno da najpovoljnija finansijska podrška kompanijama koje dolaze sa tog tržišta, upravo bude od strane ovih reosiguravača.

Profesor i ekspert za osiguranje Nebojša Žarković objašnjava da stranim osiguravajućim društvima, prema domaćim propisima, nije dozvoljeno da osiguravaju poslove u Srbiji, pa ih zbog toga preuzimaju obično najveći domaći osiguravači.

„To čine bilo samostalno, bilo udružujući se u saveze. Naši osiguravači, doduše, gotovo celokupne rizike, a samim tim i premiju, prosleđuju preko posrednika reosiguranja u reosiguranje. To znači da ubedljivo najveću korist od državnih projekata koji se sprovode u našoj zemlji imaju inostrani reosiguravači, verovatno dobrim delom kineski“, objašnjava Žarković za Novu ekonomiju.

Dodao je da su domaća osiguravajuća društva očito na znatnom novčanom gubitku, zato što se daleko najveći deo premije osiguranja odliva u inostranstvo.

„Doduše, na znanja i umenja naših osiguravača povoljno utiče bavljenje rizicima od kojih retko ili nikako ne štite osiguranike, kao što su opasnosti u pogledu izgradnje podzemne železnice u Beogradu ili dugačkog tunela ispod Fruške gore. Za neke od takvih, izuzetno složenih poslova, mi nemamo odgovarajuće uslove osiguranja, pa koristimo one koje dobijamo od stranih reosiguravača, neprekidno učeći“, naglasio je Žarković.