Zašto firme sa velikim prometima isplaćuju minimalne zarade?

Od 1.000 listiranih kompanija sa najvećim prometom u Srbiji, deset odsto njih isplaćivalo je tokom prošle godine u proseku samo minimalne zarade svojim zaposlenima, odnosno bruto iznos do 42.963 dinara, pokazuju podaci koje je za portal Biznis.rs obradila regionalna bonitetna kuća CompanyWall.

Oko 20 odsto kompanija sa liste prvih 1.000 po prometu svojim zaposlenima je u proseku plaćalo do 70.000 dinara bruto, odnosno oko 50.000 dinara neto. Ukupno oko 23 odsto firmi u Srbiji sa ove liste zaposlenima je prosečno isplaćivalo mesečnu zaradu od 70.000 do 100.000 dinara bruto, odnosno do 70.000 dinara neto. Sličan procenat kompanija sa liste 1.000 onih sa najvećim prometom beležilo je prosečnu zaradu svojih zaposlenih do 100.000 dinara neto. Oko 15 odsto poslodavaca sa liste u poslovnim rezultatima beleži da zaposleni kod njih imaju između 100.000 i 150.000 dinara. Ukupno oko 100 firmi u Srbiji koje imaju najveći promet zaposlenima u proseku isplaćuje više od 150.000 dinara bruto.

U Hrvatskoj je, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, tokom prošle godine minimalna zarada iznosila bruto 4.062,51 kune (541 evro), dok je u neto iznosu bila 3.250 kuna (oko 433 evra). U ovoj državi oko pet odsto poslodavaca sa liste 1.000 kompanija sa najvećim prometom svojim zaposlenima isplaćuje tek minimalac. Iznos do 1.000 evra bruto, odnosno do 7.500 kuna imaju zaposleni u oko 17 odsto firmi sa liste 1.000 onih koji su najviše prihodovali u 2020. godini. Do 10.000 kuna bruto plate (1.330 evra) ima nešto više od 25 odsto radnika u firmama sa liste, a tek desetak odsto ovih preduzeća beleže prosečne zarade do 15.000 kuna bruto. Toliki procenat preduzeća u Hrvatskoj ima i one, vanredno velike prosečne plate o kojima je Biznis.rs juče pisao.

U Sloveniji je prošle godine minimalna bruto zarada bila 940,58 evra bruto (oko 700 evra neto). Sa posmatrane liste 1.000 firmi sa najvećim prometom u prošloj godini, svega je nekoliko procenata onih koji su svojim zaposlenima, u proseku, davali iznose blizu minimalca. Oko 12 odsto slovenačkih poslodavaca sa ove liste isplaćuje platu koja je, u toku prošle godine, bila u nivou prosečne za ovu državu – oko 1.200 evra bruto.

Nešto preko 42 odsto slovenačkih poslodavaca je u prošloj godini isplatilo mesečnu bruto platu oko 2.000 evra. Oko 18 vlasnika firmi sa najvećim prometom u Sloveniji isplatilo je u 2020. godini svojim zaposlenima bruto platu preko 2.500 evra. Plate između 2.500 evra i 3.500 evra imali su u proseku zaposleni u skoro 15 odsto firmi. Svi preostali, u oko osam odsto preduzeća, imali su zarade koje premašuju 3.500 evra bruto, odnosno skoro su trostruko veće od prosečnih zarada.

Generalni direktor Privredne komore Slovenije (Gospodarska zbornica Slovenije) mag. Aleš Kantaruti (Aleš Cantarutti), na pitanje portala Biznis.rs – da li je korona kriza negativno uticala na visinu isplaćenih zarada u Sloveniji, odgovara da se to ne može zaključiti na osnovu dostupnih podataka.

„U junu su plate porasle za čak šest odsto na godišnjem nivou. Ipak, moramo biti oprezni, jer su zaposleni koji su radili sa skraćenim radnim vremenom ili su bili poslati na čekanje, dobili nižu zaradu, za oko deset do 20 odsto. S druge strane, određeni zaposleni su primali mnogo veće plate, uglavnom zbog dodataka za izloženost opasnostima na poslu. To su zaposleni u zdravstvu i socijalnoj zaštiti. U privatnom sektoru, dinamika plata je prilično prigušena, uprkos nedostatku zaposlenih u građevinarstvu, transportu, industriji, ugostiteljstvu i socijalnoj zaštiti“, navodi mag. Kantaruti.

On, međutim, dodaje da je procena da u kraćem vremenskom periodu u Sloveniji nema prostora za dalja povećanja plata.

„Vanredne isplate za zdravstvenu i socijalnu zaštitu su privremene. Mnogo zavisi od sindikata javnog sektora, ali niska nezaposlenost u privatnom sektoru u prošlosti nije dovela do velikog povećanja plata“, konstatuje generalni direktor Privredne komore Slovenije i podseća da se poslodavci u ovoj državi susreću sa problemom nedostatka kadrova posebno u građevinarstvu, industriji, saobraćaju, ugostiteljstvu i socijalnoj zaštiti.

Generalni direktor Privredne komore Slovenije, ipak, smatra da su slovenački poslodavci očigledno i dalje konkurentni u odnosu na region.

„S obzirom na dinamiku useljavanja i iseljavanja, to se može potvrditi. Samo u Sloveniji i Crnoj Gori stanovništvo se povećalo u poslednjih deset godina, što svakako odražava povoljno okruženje za život i rad. Plata je važan element konkurentnosti, ali nije jedini. Kupovna moć je takođe važna, važno je okruženje u kome osoba živi, bilo da je to domaće ili strano, važno je koliko mu vremena treba da dođe do posla, kako usklađuje privatni i poslovni život, koliko se bezbedno oseća… Prema ovim matricama, nesumnjivo je lepo živeti u Sloveniji“, konstatuje mag. Kantaruti.

I u Hrvatskoj nedostaju adekvatni kadrovi, podseća u izjavi za portal Biznis.rs dr sc. Damir Zorić, glavni direktor Hrvatskog udruženja poslodavaca (HUP).

„Domaći nezaposleni najčešće spadaju u tzv. kontigent teško zapošljivih. Dalji problem je demografske prirode, budući da je i Hrvatska izložena talasu iseljavanja, posebno mlađe populacije. Poslednjih godinu-dve beleži se značajan povratak i zapošljavanje u Hrvatskoj. Traže se ugostitelji, hotelijeri, građevinari, radnici u agraru. Novim Zakonom o strancima ukinute su kvote za zapošljavanje strane radne snage, pa sada poslodavci mogu stranu radnu snagu dovoditi bez ograničenja. Dolaze ne samo sezonski radnici, već i na duže radnici, posebno u građevinarstvu, prerađivačkoj industriji, uslužnim delatnostima. Broj stranih radnika, uključujući sezonce, sada se približava brojci od oko 100.000 ljudi. Dolaze iz susednih zemalja – BiH, Srbije, Makedonije, ali i iz dalekih zemalja poput Indije, Filipina i slično. Danas Hrvatska ima 56.000 više osiguranika koji plaćaju penziono i zdravstveno osiguranje, nego u 2020. godini, što znači da se poslovni sektor prilagodio poslovanju u pandemijskoj krizi i beleži rast zaposlenosti, čak i ako uporedimo „mirnodopsku“ 2019. godinu“, ističe dr sc. Zorić.

U Hrvatskoj je, podseća on, vlada finansijski podržavala firme u poteškoćama tokom pandemije, prvenstveno merama za očuvanje radnih mesta. Kompanije sa padom prihoda od 60 odsto i više dobijale su podršku od 4.000 kuna, odnosno oko 533 evra, kao i oprost na davanja iz bruto plata, kao što su doprinosi za penziono i zdravstveno osiguranje. Zavisno od intenziteta pandemije u pojedinim mesecima bio je proglašavan potpuni ili delimični lockdown, odnosno pojedinim delatnostima bio je onemogućen rad. Istovremeno je nekim drugim delatnostima, bez obzira na mogućnost rada, zbog smanjene pokretljivosti ljudi, znatno pao prihod.

„Zato su, za vreme zatvaranja, na snazi bile mere koje su se prvenstveno odnosile na ugostiteljski, uslužni i sektor zabave, kao što su nadoknada za plaćene fiksne troškove iznajmljivanja ili plaćanja električne energije. Mere za očuvanje radnih mesta i dalje su na snazi, ali se odnose na znatno manji broj firmi i delatnosti, pa se u avgustu pomoć isplaćuje ciljano, za ugrožene firme, ali uz uslov, koji je izazvao dosta negodovanja, da je u kompaniji bar 70 odsto zaposlenih vakcinisano. Ako je taj procenat manji od 70 odsto i pomoć je procentualno manja“, objašnjava glavni direktor HUP-a.

Uglavnom se, ističe dr sc. Zorić, radi o industrijama putničkog prevoza, ugostiteljstva, priređivanja zabavnih i kulturnih događanja. U 17 dosadašnjih meseci pandemije, mere Vlade odnosile su se na oko 120.000 firmi sa ukupno 600.000 zaposlenih. Ukupan direktni trošak koji je pandemija prouzrokovala državnom budžetu iznosi oko 34 milijarde kuna.

Prema svim ocenama, reakcija Vlade u startu je bila pravovremena i dobra. Ali, s protokom vremena u javnosti dolazi do određene polarizacije. Trenutno je glavni problem kako osigurati više vakcinisanih među zaposlenima. Hrvatska ima tek oko 50 odsto vakcinisanih, što je, prema ocenama epidemiologa, nedovoljno za sticanje kolektivnog imuniteta.

„U Hrvatskoj se mnogo očekuje od najavljenih više od 25 milijardi evra iz fondova Evropske unije, koji bi u narednom finansijskom razdoblju (do 2027. godine) trebalo da budu uložene u Hrvatsku. Ključno je pitanje koliko su hrvatska administracija i privreda spremni za apsorpciju sredstava koju zovemo prilikom generacije. Nikada Hrvatskoj toliki novac nije bio na raspolaganju. Ako se tome dodaju sredstva iz budžeta, jasno je da bi se u narednim godinama mogao osetiti značaj članstva u EU“, zaključuje glavni direktor Hrvatskog udruženja poslodavaca.

Podaci za Srbiju posle godinu i po dana borbe za pandemijom su, prema proceni pomoćnika direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Bojana Stanića, zadovoljavajući.

„Prema redovnoj anketi Poslovna aktivnost privrednih subjekata u Republici Srbiji, koju sprovodi Privredna komora Srbije, više od polovine ispitanika (54 odsto) je u drugom kvartalu tekuće godine zabeležilo rast prometa, skoro trećina (31 odsto) je ostvarila isti nivo prometa, dok je kod svega 15 odsto anketiranih promet smanjen. U poređenju sa rezultatima istraživanja za isti period prethodne godine, u drugom kvartalu 2021. godine je vidljiv snažan oporavak anketiranih. Za treći kvartal 2021. godine čak 85 odsto anketiranih očekuje isti ili veći promet, a svega 15 odsto ispitanika očekuje smanjenje prometa“, objašnjava Stanić.

S druge strane, u drugom kvartalu 2021. godine, ističe on, zaposlenost je stabilna, imajući u vidu da je 90 odsto anketiranih održalo ili povećalo broj radno angažovanih (zaposlenost je smanjena kod 10 odsto anketiranih), kao i da 95 odsto ispitanika ne očekuje smanjenje broja zaposlenih ni u narednom kvartalu.

„Privreda Srbije je u prošloj godini pretrpela relativno malu štetu, s obzirom na strukturu privrede, ali i efikasnu primenu državne pomoći. Upravo je ova finansijska podrška od strane države doprinela da se očuva ekonomska baza u pogledu likvidnosti i zaposlenosti. Do sada je država dala oko osam milijardi evra, računajući i podršku u 2020. godini. Kada se poredi koliko ta pomoć iznosi u odnosu na BDP, onda je Vlada Srbije dala značajno više pomoći od mnogih država u Evropi. Treći paket podrške je vredan oko 250 milijardi dinara, dakle nešto više od dve milijarde evra. Podsetiću da je on značajno selektivniji u odnosu na prethodna dva, jer ovde imamo podršku za hotelijere, ugostitelje, putnički saobraćaj. Ostaje da se vidi na koji način će se još pomoći barovima i noćnim klubovima“, zaključuje Stanić.

U dugoročnoj perspektivi razvoja, smatra Stanić, konkurentnost Srbije ne treba da se zasniva na zaradama, posebno ako posmatramo region.

„Naime, glavna konkurentnost Srbije treba da se ogleda kroz prednosti makroekonomske stabilnosti, dobre geografske pozicije, kvalitetu radne snage, poslovno-investicionom ambijentu, sporazumima o slobodnoj trgovini i sposobnosti privlačenja stranih direktnih investicije koje nose veću dodatu vrednost. Treba naglasiti da Srbija ima nedostatak radne snage, što je posledica negativnog demografskog trenda, ali i posledica relativno niskih zarada u odnosu na zemlje Centralne Evrope.

Da bi se destimulisao odliv radnika, posebno u oblasti srednje stručne spreme i zanatskih poslova, potrebno je da se omogući nastavak rasta prosečne zarade, koja je i osnova kupovne moći stanovništva“, zaključuje Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije.