Zašto nema kolektivnih tužbi u Srbiji?

Od početka 2021. godine nekoliko vesti je pokrenulo pitanje sprovođenja kolektivnih tužbi na evropskom kontinentu. Najpre, u britanskom zakonodavstvu, kada je Vrhovni sud odobrio pokretanje potencijalno „najvrednije“ kolektivne tužbe u istoriji Ujedinjenog Kraljevstva, koja bi kompaniji Mastercard mogla da nanese 19,3 milijarde američkih dolara štete. Takođe, širom Evrope korisnici su se zapitali kakva su njihova prava po ovom osnovu kada je obelodanjeno da su njihovi lični podaci sa društvene mreže Facebook procureli u javnost. Tu je i veliko nezadovoljstvo radnika u italijanskoj podružnici Amazona, koji pored protesta traže pravna sredstva da se suprotstave moćnom poslodavcu…

Za razliku od Sjedinjenih Američkih Država, gde postoji institucija class action, u kojoj slične masovne tužbe podnete kod različitih tužilaca mogu da se ujedine sa istim, kolektivnim interesom, zakonodavstvo EU je još uvek, zapravo, „neiskusno“ u ovoj oblasti.

Naime, u ovom trenutku Evropska unija još uvek ne prepoznaje kolektivna utuženja, odnosno u slučajevima narušenih prava potrošača postoje velike razlike u odnosu na to u kojoj se članici EU sprovodi njihova zaštita. Drugim rečima, pojedine članice su uvele kolektivne tužbe u svoje zakonodavstvo, a druge nisu.

Prema direktivi Evropske komisije koja je usvojena pre četiri meseca, svaka država EU će pojedinačno odlučivati kada je reč o domaćim slučajevima, dok će kriterijumi za prekogranično narušavanje prava potrošača biti ujednačeni za celu zajednicu evropskih država (collective redress). Takođe, biće uveden princip da poražena strana u sporu plati troškove suđenja za dobitnika presude, što do sada nije bio slučaj, stoji na sajtu Evropske komisije.  

A kako po tom pitanju stojimo u Srbiji?

U domaćoj javnosti se kao jedini pokrenuti postupak kolektivne tužbe spominje slučaj kada je oko 10.000 potrošača preko Udruženja bankarskih klijenata Efektiva tužilo tri komercijalne banke (Hypo Alpe Adria, Piraeus, Eurobank EFG), zbog valutne klauzule kredita u švajcarskim francima i jednostranog menjanja kamata.

Ta tužba je podneta u februaru 2013. godine, da bi je Treći osnovni sud u Beogradu odbacio u junu 2014. zato što je Ustavni sud u međuvremenu ukinuo nekoliko odredbi iz važećeg Zakona o parničnom postupku. Iz Efektive su tada reagovali saopštenjem da je došlo do povrede ljudskih prava, dok su advokati tumačili da, u suštini, kolektivna tužba nije ni bila jasno objašnjena u postojećoj regulativi.

„Sud je u tom trenutku najviše zamerio što su do tada korišćene odredbe bile preširoko napisane, odnosno podložne najrazličitijim tumačenjima“, komentariše za Biznis.rs advokat Miljan Milanović.

Sada, sedam godina kasnije Forum sudija i Udruženje sudija i tužilaca Srbije predlažu da se u Nacrt izmena Zakona o parničnom postupku, čije stvaranje je u toku, unesu nove odredbe koje bi se bliže bavile ovom tematikom.  

„Predlog Foruma sudija ima dvadesetak tačaka, ali one većinom idu u korist sudijama. S druge strane, nejasno je u njihovim predlozima i, uopšte u čitavoj problematici, na osnovu čijih zakona bismo mi ’prepisali’ domaće. Američki i evropski pravosudni sistemi su veoma različiti kada se o tome govori“, kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, potrebno je definisati da li je zaista poenta u zaštiti prava pojedinaca koji imaju isti interes, na osnovu čega će svi dobiti istu naknadu štete, na primer, ili da se na osnovu te kolektivne presude ne sudi potom za svaki slučaj pojedinačno.

„Skup pojedinačnih interesa nije isto što i kolektivno pravo, i o tome treba voditi računa u izradi izmena Zakona o parničnom postupku. Mora se precizno utvrditi koja su kolektivna prava, kolektivno zastupanje, i njihovo dejstvo. Po čemu se kolektivna tužba razlikuje od zbira pojedinačnih tužbi nekoliko hiljada pojedinaca. U ovom trenutku, to je potpuno otvoreno polje u našoj zemlji“, zaključuje advokat Milanović.