Zašto Nemačkoj nedostaju stotine hiljada zanatlija?

Svako kome u Nemačkoj ustreba majstor da zameni pumpu za grejanje, zameni prozore ili uradi bilo koji drugi zanatski posao, mora dobro da se pripremi za čekanje. Majstora ni izdaleka nema dovoljno, a to je barem delimično zato jer u ovoj državi druge karijere deluju primamljivije nego drugde.

Prema novom međunarodnom istraživanju američkog koncerna 3M, u Nemačkoj se samo 10 odsto ispitanika bavi nekim zanatskim poslom, a još 18 odsto njih je o tome razmišljalo. To je najmanje od svih 17 država obuhvaćenih pomenutom studijom, prenosi agencija DPA.

Skoro tri četvrtine ispitanika, 72 odsto, je reklo da se niti bave zanatstvom, niti su razmišljali o majstorskoj karijeri. U Francuskoj, na primer, neki od ta dva iskaza zaokružilo je 56 odsto anketiranih.

Pritom, manje od polovine, 49 odsto, ocenjuje da uz zanatsku kvalifikaciju može dobro da zarađuje koliko na nekom poslu koji zahteva diplomu četvorogodišnjeg studiranja. U suprotno je potpuno uvereno 14, a tek donekle 35 odsto ispitanika.

Ti procenti su isto najniži u Nemačkoj – globalno, udeo onih koji ocenjuju da od zanata može da se zarađuje isto koliko i na nekom poslu uz bazične studije bio je 71 odsto.

Taj stav prkosi opštem prepoznavanju mogućnosti rada u zanatstvu: 87 odsto Nemaca vidi široke mogućnosti rada u toj oblasti, a to je nešto iznad globalnog proseka.

Druge karijerne interese sledilo je 53 odsto, a petina ispitanika je sumnjala da zanatom mogu dovoljno da zarade.

Studiju za 3M je izvela agencija Ipsos, anketom oko 1.000 ljudi u svakoj od 17 zemalja. Pored Nemačke, istraživanje je između septembra i decembra prošle godine pokrilo i SAD, Veliku Britaniju, Brazil, Indiju i Meksiko.

Zanatska branša u Nemačkoj se već dugo žali da mnogo mladih bira studiranje i izbegava obuku za zanate.

Krajem jula, predsednik udruženja zanatlija Hans Peter Volzajfer (Wollseifer) je za agenciju DPA procenio da Nemačkoj manjka oko četvrt miliona zanatlija. To komplikuje i državne klimatske ambicije unapređenja stambene energetske efikasnosti.

Zanatlijske firme su spremne da prošire kapacitet obuke mladih, ali izgleda da problem nije na toj strani. „Godinama unazad nudimo hiljade pozicija za obuku koja ostaju nepopunjena,“ rekao je Volzajfer.

„Treba da odbacimo predstavu da samo studiranje donosi poslovni i lični uspeh i da podignemo ugled i ocenu kvalifikovanom radu,“ rekao je.