Zašto pojedine trgovine ne prihvataju plaćanje karticama

U Srbiji je odavno zaživelo kartično plaćanje i danas je deo svakodnevice. Trgovci imaju mogućnost izbora kada je reč o bankama sa kojima ugovaraju korišćenje POS terminala, ali i mogućnost pregovaranja kada su u pitanju trgovačke naknade koje plaćaju za korišćenje ove usluge. Ipak, neretko se može čuti, da pojedini, naročito mali trgovci, prilikom plaćanja ne prihvataju kartice.

„Pozicija svakog trgovca prvenstveno zavisi od njegovog prometa, broja transakcija i prosečne vrednosti svake transakcije. Nije isto ako imate 100 transakcija u kiosku i isto toliko u velikom trgovinskom lancu u kom je veća vrednost po transakciji. Dakle, što je veći broj transakcija i veća prosečna vrednost iste, pozicija trgovca je bolja kada je reč o pregovorima sa samom bankom čije terminale koristi“, kaže za Biznis.rs profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić.

Prema njegovim rečima, u poslednje tri godine, značajno su oborene trgovačke naknade jer su zakonom ograničene međubankarske naknade. Takođe, uvođenjem Dina kartice data je mogućnost da se i po tom osnovu ukupne vrednosti naknade smanji trošak, što sve ukupno rezultuje manjim ukupnim troškom, odnosno naknadom koju sam trgovac plaća svojoj banci.

Uprkos smanjenim naknadama, još uvek ima onih trgovaca kojima je uvođenje kartičnog plaćanja problematično.

„To su uglavnom trgovci, odnosno objekti, koji imaju relativno veliki broj transakcija, ali malih vrednosti koje sa sobom povlače niske rabate. Primer je kiosk. Ako vi, na primer, vršite dopunu za Busplus karticu, kiosk ima minimalnu maržu od nekih dva odsto. Drugim rečima, to je njihova zarada, ali ako vam banka uzme jedan posto, onda ispada da trgovac radi samo za pokrivanje troškova koji se odnose na banku“, navodi Đukić i dodaje:

„Ako je marža izuzetno niska, onda jednostavno ekonomski nije isplativo koristiti karticu za naplatu, pa je logično da trgovac ne prima kartice, već da se plaćanje vrši u kešu“, napominje on.   

Rast prometa može pomoći u pregovorima sa bankom

Tokom pandemije brojne banke su ukinule fiksne naknade. „Bez obzira na visinu transakcije, trgovci su imali fiksnu naknadu. Znači bilo da kupujete čokoladicu od 50 dinara, ili flašu vina od 1.000 dinara, fiksni deo je bio isti. Neke banke su se, kako bi pokazale društvenu odgovornost, odrekle fiksnog dela naknade, a sve kako bi smanjile kontakt sa novcem, a povećale beskontaktno plaćanje“, kaže Đukić.

Ipak, rast prometa trgovca može da smanji naknadu i bude osnova za pregovaranje sa bankama. „Ako ste kao trgovac klijent banke, a promet vam je u periodu od šest meseci, ili godinu dana značajno porastao, možete da pregovarate sa bankom kako bi naknada po transakciji bila manja“, napominje naš sagovornik i dodaje da je na banci da li će to prihvatiti ili ne, ali trgovcima savetuje da svakako o ovakvoj ponudi porazgavaraju i sa drugom bankom jer je to stvar pregovora, a sila konkurencije čini svoje.