Zašto se i dalje školuju novi kadrovi koji nisu traženi na tržištu rada?

Da postoji raskorak između obrazovnog sistema i potreba tržišta rada pokazuje veliki broj nezaposlenih iz različitih obrazovnih profila, kao i to da, iako oni koji su već diplomirali ne mogu godinama da nađu posao, ipak su i dalje otvorena mesta za školovanje za te iste profile. Dok sa druge strane imamo situaciju da za neke profile manjka radnika, kao što je to slučaj sa IT sektorom.

„Tradicionalno postoji neusklađenost između tržišta rada i broja upisanih studenata na određene fakultete. U poslednjih nekoliko godina se na tom polju situacija malo popravila, jer je povećan broj mesta za studente u grupi informatičkog usmerenja. Recimo, Univerzitet u Novom Sadu dobio je dodatna mesta za studiranje, a prošireni su kapaciteti i na Beogradskom univerzitetu. Ipak, naša velika boljka u obrazovnom sistemu jeste neujednačenost privatnih i državnih fakulteta, zbog čega oni koji završe studije na privatnim fakultetima neretko ostaju na tržištu rada, jer neće poslodavci da ih angažuju, i to s punim pravom, jer nemaju adekvatnu stručnost“, objašnjava za Biznis.rs predsednica Upravnog odbora organizacije Dostignuća mladih u Srbiji (Junior Achievement Serbia), Svetlana Kisić.

Kako naša sagovornica kaže, postoji potpuna neusklađenost tržišta rada i obrazovnog sistema, tako da se studenti upisuju prema kapacitetima škola i fakulteta, a ne prema potrebama tržišta rada.

„Kad se pogleda broj nezaposlenih, najviše ima kadrova iz oblasti društvenih nauka, gde se u suštini i najviše studenata tradicionalno upisuje“, naglasila je Kisić.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) ističu da odgovor na pitanje optimizacije broja studenata u odnosu na broj radnih mesta treba tražiti u odnosu između kreiranja obrazovne politike (broj učenika/studenata na određenim obrazovnim profilima i sadržaj i metodologija učenja) i praćenju trendova na tržištu rada (koje oblasti rada su razvijene ili tek treba da se razvijaju, koje su vizije ekonomskog napretka, itd).

„Dobra optimizacija između broja učenika/studenata i broja radnih mesta dobija se ukrštanjem sledećih faktora:

1. dobrom metodologijom za procese analize i prognoza na tržištu rada,
2. fleksibilnim obrazovnim sistemom koji bi se prilagođavao potrebama tržišta rada kao i
3. ličnim potrebama (mogućnostima, sposobnostima, željama, sklonostima…) učenika/studenata aktivnom i produktivnom saradnjom između institucija u obrazovnom sistemu, poslodavaca i socijalnih partnera na uvođenju procesa ‘optimizacije’”, navedeno je u NSZ za Biznis.rs.

Kako napominju, unapređenje sistema zavisi od kvalitetnih povezivanja insititucija iz oblasti sistema obrazovanja, poslodavaca, kao i ostalih socijalnih partnera.

„Potrebe tržišta rada i zahtevi poslodavaca su funkcionalna, primenljiva znanja, veštine i sposobnosti. Da bi se sistem prilagodio potrebama poslodavaca potrebno je da i poslodavci kontinuirano i kvalitetno obaveštavaju nadležne institucije o potrebnim i prognoziranim potrebama u vidu znanja, veština, kompentencija. Kroz kontinuiranu analizu stanja na tržištu rada, sa jedne strane i postojećih znanja i veština, sa druge strane, definisaće se sadržaj promena kako u samim kurikulima, tako i u načinu sticanja potrebnih praktičnih i primenljivih znanja i veština“, ističu u NSZ.

Dodaju da su u njihovim centrima za informisanje i profesionalno savetovanje (CIPS), dostupne usluge informisanja i savetovanja o mogućnostima za razvoj karijere.

„Opšta preporuka bi mogla biti da se pored formalnog obrazovanja mladi aktivno uključe u dodatne raspoložive oblike edukacije, koje će im omogućiti razvoj specifičnih veština u cilju zauzimanja povoljnijeg položaja na tržištu rada. Programi i mere aktivne politike zapošljavanja predviđaju pružanje pomoći mladima koji su izašli sa univerziteta/ škole da pronađu prvo zaposlenje ili radno angažovanje, ali i da se dodatno obrazuju i obuče, uključujući i realizaciju programa pripravništva, stručnog osposobljavanja za samostalni rad u struci, i efikasan prelazak iz školovanja u svet rada“, ističu u NSZ.

Na osnovu raspoloživih podataka iz Nacionalne službe za zapošljavanje, do posla teže dolaze profili u kojima postoji daleko veći broj lica na evidenciji NSZ, nego što je broj slučajeva zapošljavanja, odnosno prijavljenih potreba, kao što su: profesor defektolog za osobe s poremećajima u ponašanju, specijalista strukovni vaspitač, istoričar/master istoričar, diplomirani politikolog za međunarodne poslove, diplomirani likovni umetnik, master likovni umetnik, diplomirani profesor ruskog jezika i književnosti master profesor ruskog jezika i književnosti, diplomirani socijalni radnik, diplomirani istoričar umetnosti.

„S druge strane, do posla najbrže dolaze (imaju najveće šanse za zapošljavanje na tržištu) visokoobrazovani profili iz sledećih oblasti: diplomirani inženjeri informacionih tehnologija, diplomirani inženjeri elektrotehnike diplomirani inženjeri mašinstva, diplomirani građevinski inženjeri, profesori matematike, fizike nastavnici/profesori stranih jezika, lekari s odgovarajućim specijalizacijama (anesteziolozi, kardiolozi, pedijatri, oftalmolozi, ginekolozi…), diplomirani farmaceuti, biohemičari, stručnjaci za finansije – računovođe“, navode u NSZ.

Kako ističu naši sagovornici, NSZ kontinuirano sprovodi aknetiranje poslodavaca sa ciljem dobijanja podataka o nedostajućim i potrebnim znanjima, veštinama i kompentencijama.

„Sprovođenjem Ankete poslodavaca na nivou cele Republike Srbije, odnosno terenskim istraživanjem, prikupljaju se informacije o potrebama poslodavaca za zanimanjima, kvalifikacijama, znanjima i veštinama radne snage koju nameravaju da zaposle. Rezultati ovog istraživanja mogu biti značajna osnova za planiranje i unapređenje sistema obrazovanja. Takođe, NSZ u okviru aktivne politike zapošljavanja realizuje niz različitih obrazovnih programa, između ostalog, kao odgovor na potrebu rešavanja disproporcije kadrova koji se školuju u formalnom obrazovnom sistemu (broj kadrova, vrste kvalifikacija sa kojima dolaze na tržište rada, stečene kompetencije…) i kadrova koji su potrebni tržištu rada“, naglašeno je u NSZ.

U grupu mera koje se realizuju sa ovim ciljem, kako je navedeno, izdavajaju se sledeće mere:

1. obuke za tržište rada
2. obuke na zahtev poslodavaca
3. sticanje praktičnih znanja

„Navedene mere se dizajniraju i redizajniraju kao ’brz’ i kvalitetan odgovor na potrebe tržišta rada koje traži znanja i veštine, za koje se kadrovi nisu školovali ili ih ima u manjem broju ili obrazovni sistem nema ponude za sticanje potrebnih znanja i veština. Ne samo kao veza i odgovor u procesu povezivanja (formalnog) sveta obrazovanja i sveta rada, već su mere dodatnog obrazovanja i obuka neophodne u procesu celoživotnog učenja svakog pojedinca“, ističu naši sagovornici.

Kako upozoravaju, veoma je važno da budući studenti sagledaju svoje mogućnosti, ali i mogućnosti zaposlenja nakon završetka studija. Idealna situacija je da se obrazuju za željeno zanimanje, koje je istovremeno i traženo na tržištu rada.

„Stručna pomoć u izboru profesije doprinosi prevenciji pogrešnog izbora pravca obrazovanja i donošenja neadekvatnih izbora u razvoju karijere, time što se jačaju kapaciteti mladih osoba i kompetentnost za donošenje svrsishodnih karijernih odluka, imajući u vidu i perspektivu zapošljavanja nakon završetka školovanja. Savetnici za karijerno informisanje zainteresovanim korisnicima/budućim studentima pružaju stručnu pomoć i informišu ih o kretanjima na lokalnom i celokupnom tržištu rada u Srbiji kao i o mreži visokih strukovnih škola i fakulteta u Srbiji“, rečeno je našem portalu u NSZ.