Zatvaraju se šećerane

Posle ukidanja poljoprivrednih kvota na šećer u Evropskoj uniji 2017. godine došlo je do hiperprodukcije šećera u zemljama članicama Unije, ali se negativno odrazilo na domaću i regionalnu industriju ove važne prehrambene sirovine, rečeno je na skupu posvećenom industriji šećera u Privrednoj komori Srbije.

Na predstavljanju rezultata studije „Sektorska analiza grane šećera u Srbiji“ sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS Aleksandar Bogunović istakao je da industrija šećera u Srbiji i regionu godinama unazad beleži negativan trend.

„Od ukidanja kvota u EU nastala je hiperprodukcija šećera. Velike količine šećera dovele su do pada cene gotovog proizvoda, što je u velikoj meri uticalo i na poziciju ne samo naše industrije već i u rad fabrika u okruženju„, rekao je Bogunović.

On je istakao da su preporuke da se zadrži postojeća carinska stopa na uvoz šećera, da se omogući dugoročni zakup državnog zemljišta, a kao jedna od indirektnih mera predlaže se podrška proizvodjačima pri izgradnji sistema za navodnjavanje površina pod šećernom repom.

„Takođe, proizvođačima šećerne repe bi pomogle direktno ciljane subvencije, rešavanje pitanja u oblasti primene posebnih pesticida i formiranje fonda podrške kako bi mogli da ispune uslove iz Poglavlja 27 za pristupanje Srbije EU“, objasnio je Bogunović.

Obuka lokalnih proizvođača, udruživanje i novi modeli osiguranja useva, takođe mogu doprineti boljem stanju u industriji šećera, rečeno je na skupu.

Direktor kompanije Helenik šugar (Hellenic Sugar) Petros Gemintzis naveo je da se smanjuju površine pod šećernom repom, kao i izvoz šećera.

„Problem je što je cena šećera niska i ima negativan trend, a troškovi rastu. Tražimo rešenja, pogotovo kada pričamo o zelenoj energiji i očuvanju životne sredine„, rekao je Gemintzis. 

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Lončar podsetio je da od 16 šećerana u Srbiji, koliko ih je bilo 2000. godine, rade četiri.

„Od 2016. do 2020. godine domaći proizvođači šećera su u državni budžet po različitim osnovama uplatili 315,8 miliona evra. Svaki dinar od prodatog šećera u maloprodaji kreira dodatna četiri dinara u BDP-u“, istakao je Lonča

On je ukazao da se beleži godišnje smanjenje površina zasejanih pod šećernom repom od sedam odsto, a prinosa za tri procenta, kao i da je proizvodnja šećera svake godine manja za prosečno 14 odsto, dok se u EU beleži trend povećanja površina pod šećernom repom od oko četiri procenta svake godine.