Zbog banaka se ne može menjati sistemski zakon o parnicama

Posle burnih reakcija javnosti i dela struke u toku javne rasprave, postignut je kompromis o proširivanju radne grupe i revidiranju Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku.

To su u petak, 4. juna, u saopštenjima za javnost potvrdile Advokatska komora Srbije (AKS) i predlagač zakona, Ministarstvo pravde. Ključne promene se odnose na brisanje uslovljavanja između plaćanja sudske takse i pokretanja postupka, odredbe neće važiti retroaktivno, a elektronska komunikacija sa sudom neće biti obavezna. Radna grupa biće dopunjena tako da polovinu čine predstavnici advokature. Tada će se nastaviti javna rasprava, uz razmatranje primedbi i sugestija i revidiranje izmena Zakona.

Ima i nezadovoljne strane zbog sleda ovih dešavanja. Udruženje sudija i tužilaca Srbije je reagovalo saopštenjem u kome su istakli da je postignut dogovor „prevaga sile nad argumentima“. Između ostalog, oni su naveli da je ministarstvo obesmislilo rad sudske struke u radnoj grupi, a sve zbog pretnji advokata o obustavi rada i izlaska na ulice.

Druga strana priče su spekulacije o povodu za izmene zakona. Naime, stotine hiljada parničnih postupaka slilo se u sudove i zatrpalo ih do te mere da imaju ozbiljnih problema sa radom. Zbog toga, ali i zbog cifre od preko 100 miliona evra koja se vrti u medijima kao potencijalna šteta za bankarski sektor, postoji sumnja da se novim zakonskim aktom štiti bankarski lobi.

Tim povodom je predsednik Udruženja korisnika finansijskih usluga „Efektiva“ nedavno za naš portal objasnio da se sporne odredbe isključivo odnose na banke i sprečavaju građane da podnose masovne tužbe.

Šta je sporno kod Nacrta zakona?

„Ne možete zbog jedne vrste masovnih sporova da menjate sistemski zakon“, izjavila je za Biznis.rs potpredsednica AKS Jasmina Milutinović, i dodala da su najspornije prelazne i završne odredbe Nacrta, koje su praktično predviđale retroaktivnu primenu zakona na započete postupke.

Uz to ona je istakla uslovljavanje vođenja sudskog postupka plaćanjem takse, kao i obaveznu elektronsku komunikaciju sa sudom.

„Sporno je za advokate da ako sudija posumnja da vam je klijent potpisao punomoćje, može da vam naloži da klijent overi to punomoćje kod javnog beležnika“, rekla je Milutinović, i objasnila kako su uopšte sporne odredbe o procesnoj disciplini.

Prema njenim rečima, advokati se disciplinuju kaznom od 150.000 dinara na ime zloupotrebe procesnog prava, recimo, ako traže izuzeće sudije što može biti ocenjeno kao neosnovano. Kako je navela, problematično je i smanjenje pristupa Vrhovnom kasacionom sudu (VKS).

Problemi mnogo širi od sporova sa bankama

Potpredsednica AKS je objasnila da se ne zastupaju samo građani i advokati koji tuže banke, već se pravila primenjuju na sve vrste parnica.

„Zakon mnogo šire zadire u procesna prava stranaka koje su pokrenule sporove, umanjuje njihova prava, pristup Vrhovom kasacionom sudu i drugim pravnim lekovima“, objasnila je Milutinović.

Ona je rekla da nacrt može vrlo lako da se izmeni da bude prihvatljiv, i dodala da nije sve što je predloženo loše.

„Dobra su rešenja za sporove malih vrednosti, dobra su rešenja kada drugostepeni sud ukine prvostepenu presudu, pa vrati šta je dužan prvostepeni sud u ponovnom postupku da uradi, dobre su odredbe o veštačenju, dobre su neke tehničke stvari koje su precizirane.., ima dobrih stvari i nije ceo nacrt za bacanje“, izjavila je Milutinović.

Taksa ne može biti uslov da sudovi rade svoj posao

Čini se da je od početka javne rasprave najveći fokus upravo na sporovima građana sa bankama, koji su od 2018. godine počeli da zatrpavaju sudove. Veliki broj ljudi sada sudskim putem potražuje povraćaj neosnovano naplaćenih troškova.

„Minimalna advokatska tarifa je 9.000 za tužbu i 10.500 dinara za zastupanje. Sada neko tuži za 1.000 dinara, banka mu plati taj novac i kamatu, ali on treba i advokatu za troškove da plati 50.000-60.000 dinara“, objasnila je Milutinović.

Prema njenim rečima, takvih sporova ima na stotine hiljada, a Prvi i Treći osnovni sud u Beogradu su potpuno zatrpani.

„Sud i sada ima mogućnost da spoji predmete, njih 100 da spoji u jedan. Zašto to sudije neće da urade? Tako umesto 100 završenih predmeta imaju jedan, sa masovnim tužbama popune normu narednih pet godina“, istakla je Milutinović.

Prema njenim rečima, originalni Nacrt ministarstva je predviđao da će građani zbog neplaćanja takse ostajati bez sudske zaštite, što se ne može uslovljavati na taj način.

„Posledice neplaćanja taksi su da vam država naplaćuje prinudno tu taksu koju niste platili sa 50 odsto uvećanja. To nije nikakav problem. Ovim izmenama su pokušali, da ne bi vodili računa o naplati takse, a i da bi ubuduće smanjili broj sporova, da je plaćanje takse uslov da se sudiš“, navela je ona, i dodala da je to neustavno i nezakonito.

Protestovali pojedinačni advokati, ne Advokatska komora

Velika grupa advokata i advokatica je izlazila proteklih dana na ulice kako bi pokazala nezadovoljstvo, i pozvala da se novi zakon povuče iz javne rasprave. Uprkos tome što su se okupljali u blizini Advokatske komore Srbije, ona nije organizator protesta, iako se to moglo pročitati u pojedinim medijima.

„Nismo održali proteste, već je to bila grupa nezadovoljnih advokata. Advokatska komora Srbije neće proglasiti protest dok ne pokuša mirno, pregovorima sa ministarstvom da ispravi problem“, rekla je Milutinović.

Ona smatra da je do zabune kod ljudi došlo, jer su različiti mediji u odnosu na svoju uređivačku politiku i naklonjenost određenim interesnim grupama, plasirali iskrivljene informacije.

„Advokati su opravdano nezadovoljni Nacrtom, svi smo jedinstveni u tome šta ne valja, samo se razlikujemo u načinu borbe“, istakla je naša sagovornica.