Zbog čega su isti proizvodi u regionu i do 50 odsto jeftiniji

Kvalitet proizvoda na rafovima srpskih marketa direktivom EU o takozvanom dvojnom kvalitetu ograničava proizvođače da mešetare na različitim tržištima. Isti proizvodi po svom sastavu moraju da budu identični na svim tržištima, a proizvođači ne mogu da se pravdaju izgovorima poput specifičnih zahteva potrošača i potrebama samog tržišta.

Međutim, kada se govori o cenama, situacija u Srbiji je uvek bila sporna, pa brojni građani neretko udruženjima za zaštitu potrošača šalju slike iz marketa kao dokaz da su određeni proizvodi znatno jeftiniji u regionu nego u Srbiji, objašnjava za Biznis.rs potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Zoran Nikolić.

“Srbija ima dosta razvijeno tržište maloprodaje. Od dolaska velikih igrača i pompeznih najava kako će doneti pravu revoluciju nije ostalo ništa. Umesto da su doneli znatno niže cene za potrošače ili makar slične onima u regionu, čini se da su oni vrlo brzo uplovili u srpske tržišne vode i parole ‘zašto da prodajemo toliko jeftinije kada možemo i po znatno većoj ceni’. Zašto da ne zaradimo tri puta više kada to tržište Srbije može da podnese”, ističe Nikolić.

Nedavno se dogodio jedan takav primer potrošačke prijave kada se u istom trgovinskom lancu u Hrvatskoj na akciji našao isti proizvod koji je u Srbiji po akcijskoj ceni znatno skuplji.

Na samom sajtu ovog trgovinskog lanca direktno se mogu uporediti cene. Reč je o maslinovom ulju, koje se u susednoj zemlji prodaje po ceni od 24,99 kuna (387 dinara), dok u Srbiji za isti proizvod cena iznosi 599,99 dinara.

“Apsolutno nema nikakve ekonomske logike. Kada smo upredili cene, pitali smo se da li je realno da u isto vreme, potpuno isti proizvod za potrošače u susednoj zemlji bude skoro 50 odsto jeftiniji”, navodi naš sagovornik i dodaje da je uprkos tržišnoj ekonomiji i slobodnom formiranju cena ovo školski primer kako veliki igrači na tržištu ne treba da se ponašaju.

“Zašto je ovaj primer sporan? Zato što ne postoje carinske tarife za maslinovo ulje u Srbiji koje bi opteretile cenu tog proizvoda. Mi kao zemlja tržišno štitimo poljoprivredne grane, kao što je proizvodnja suncokretovog ulja i zato imamo carine na uvoz suncokretovog ulja do 30 odsto. Za maslinovo ulje reč je o nekoliko procenata i nema te vrste zaštite koja bi na taj način uticala na cenu”, objašnjava potpredsednik NOPS.

Sa druge strane, kako kaže, kod velikih trgovina dve stavke najviše utiču na ukupne troškove – zakup lokala i plate zaposlenih.

“Ako u Srbiji imate znatno niže plate nego u Hrvatskoj, kako je moguće da isti proizvod u isto vreme bude 50 odsto jeftiniji”, navodi Nikolić i dodaje da NOPS ne može uticati na to da li će potrošati nešto kupiti ili ne, ali da je ovo apel da pamte i racionalno odlučuju prilikom kupovine.  

Na pitanje da li postoji neki vid kontrole i na koji način se u ovakvim slučajevima mogu zaštiti prava potrošača naš sagovornik objašnjava da niko nema prava da se meša u politiku formiranja cena jer bi to bilo direktno narušavanje tržišne utakmice.

Kao dobar primer Nikolić navodi tržište mobilne telefoniije. “To je jedini svetao primer gde su potrošači zaista osetili boljitak. Nakon dolaska drugog, trećeg, a sada i četvrtog operatora, oni se prosto utrkuju da potrošačima ponude bolje uslove, za razliku od situacije kada je postojao jedan ili dva”.

Pijaca jeftinija, ali ne i sigurnija opcija za kupce

Pojedini proizvodi poput bombonjera i čokolada godinama se mogu naći na pijacama u Srbiji po znatno nižim cenama. Potpredsednik NOPS kaže da se takvi artikli uglavnom uvoze iz Mađarske, da nemaju deklaracije i da je savet potrošačima da takve proizvode ne kupuju na pijacama.

“Pre svega takve proizvode ne treba kupovati na pijacama jer prehrambeni artikli imaju svoj lanac čuvanja, transportovanja i o tome strogo mora da se vodi računa, posebno sada kada nailazi toplo vreme. Na pijacama većina prodavaca tu robu nabavlja iz Mađarske, Bugarske i Rumunije. Kupuju ih na akcijama, po znatno jeftinijim cenama i plus imaju povraćaj PDV, pa im se to isplati”.  

Nikolić smatra da je ovakva prodaja pitanje za nadležne inspekcije jer svi ti proizvodi na pijacama nemaju propisane deklaracije po našim zakonima.

“Deklaracija je osnovno obeležje proizvoda. S obzirom da većina takvih proizvoda nema deklaraciju, to je neka siva zona koju su nadležni negde prećutno dopustili. Građani su navikli to da kupuju, uštede malo novca i na kraju su svi zadovoljni”, zaključuje Nikolić.