ključni problem su komercijalni interesi

Zbog prekomerne seče šuma, odbijena nominacija Fruške gore za listu svetske baštine UNESCO

SrbijaSvetU fokusuVesti

7.4.2022 16:51 Autor: Stefan Petrović 20

Zbog prekomerne seče šuma, odbijena nominacija Fruške gore za listu svetske baštine UNESCO Zbog prekomerne seče šuma, odbijena nominacija Fruške gore za listu svetske baštine UNESCO
Nominovanje šuma Fruške gore za UNESCO-vu listu svetske baštine nije dobilo zeleno svetlo, budući da nisu dostavljene informacije o njihovoj seči, kao ni o... Zbog prekomerne seče šuma, odbijena nominacija Fruške gore za listu svetske baštine UNESCO

Nominovanje šuma Fruške gore za UNESCO-vu listu svetske baštine nije dobilo zeleno svetlo, budući da nisu dostavljene informacije o njihovoj seči, kao ni o planu za njeno smanjenje.

Šta ovo znači? Može li se ova odluka u nekom momentu preinačiti i od čega bi ona zavisila?

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže Dragana Arsić iz pokreta Odbranimo šume Fruške gore, ova incijativa više od tri godine ukazuje da je, osim nesavesnog gazdovanja šumama, ključni problem i komercijalno definisana planska seča šuma čiji je primarni cilj ostvarenje prihoda za samofinansiranje upravljača s jedne, i prihoda koji, s druge strane, ostvaruje Srpska pravoslavna crkva (SPC), kojoj je vraćeno oko četvrtine teritorije nacionalnog parka.

„Ukazujemo da upravljanje šumama u zaštićenom području mora biti ekosistemsko, odnosno prioritet mora biti zaštita prirode i biodiverziteta i brojnih drugih funkcija, kao što su sociološka, kulturuloška, naučna, rekreativna. Odbijanje nominacije pokazuje koliko smo u pravu“, kaže Arsić.

U obrazloženju UNESCO-a se navodi da ne postoji zaštitna bafer zona oko lokaliteta Ravne i Papratski do, jer se tu vrše oplodne seče.

Zbog toga je Komitet svetske baštine Srbiji tražio da pruži dodatne informacije o „vrsti, obimu i učestalosti i razmeri svake seče i šumarske intervencije u bafer zoni nominovanih komponenti“.

Takođe, u obrazložnju je navedeno i da se preporučuje prebirno gazdovanje bafer zonama, što je slučaj sa nacionalnim parkovima Tara i Kopaonik dok se, prema rečima naše sagovornice, vrši oplodna seča, koja je, kako je dodala, neprihvatljiva za kriterijume nominacije za Svetsku baštinu.

Prebirno gazdovanje, prema rečima naše sagovornice, predstavlja uzgojni model sa kojim se seče ne više od 10 odsto stabala, a u cilju omugućavanja kvalitetnog rasta cele šume.

Fruška gora
Foto: Youtube/Printscreen

„Za razliku od ovih minimalnih intervencija u šumi, oplodne seče su one kada se poseku sva stabla sa određene površine“, kaže ona, dodajući da su to, zapravo, masivni šumarski radovi kojima se u
potpunosti uklanja šuma.

Ovakva vrsta seče je, prema njenim rečima, komercijalni i prevaziđeni pristup gazdovanju šumama, nasuprot kojem je, dodaje, integrisano ekosistemski funkcionalno upravljanje i šumarstvo blisko prirodi.

Ona ističe da država ni u proteklih 10 godina nije pokazala volju da donese Strategiju zaštite prirode, ni Strategiju razvoja šumarstva, te ovo odbijanje smatra posledicom ovakve politike.

Pored toga, ona kaže da je eksploatacija šuma „omiljena aktivnost javnih preduzeća jer donosi najbrži novac“, dodajući da se i ubuduće očekuju štetni potezi nadležnih institucija.

Foto: Facebook/NPFruška Gora

Prema rečima njenog kolege Dušana Beređija, u poslednjih godinu dana primećene su intenzivne seče šuma u blizini lokaliteta Ravne i Papratsko do, koji su nominovani za svetsku baštinu.

Ipak, on kaže da nije problem samo u seči, već i u tome što se dešavaju intenzivniji građevinski radovi na rekonstrukciji vile Ravne.

„Zbog prekomernih seča Srbija je izgubila istorijsku priliku da naše šume postanu deo Svetske baštine prirode. Potrebno je ukazati da je ovaj obim i vrste seča aminovao Pokrajinski zavod za zaštitu prirode“, kaže on, dodajući da je u maju 2020. godine u medijima objavljena vest da je pet lokaliteta sa bukovim šumama u Srbiji nominovano za listu Svetske prirodne baštine UNESCO.

Prema njegovim rečima, to je bio prvi pokušaj države Srbije da neko prirodno dobro nominuje za listu UNESCO-a, jer su, kako kaže, ova područja označena kao deo prekograničnog dobra “Drevne i netaknute bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope”, zajedno sa bukovim šumama Albanije, Austrije, Belgije, Bugarske, Hrvatske, Nemačke, Italije, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Španije i Ukrajine.

Prema rečima našeg sagovornika, ova nominacija je značajna jer uvrštavanje naših bukovih šuma na ovu listu pokazuje brigu države o sopstvenj prirodnoj baštini, a ne može se zanemerati ni prestižni efekat u širem kontekstu.

„Najveći značaj je svakako ekološki efekat ovog vida nominacije i on je nemerljiv, jer čiste i mešovite šume bukve rastu jedino na evropskom kontinentu i najznačajniji su listopadni šumski ekosistem Evrope. Zaštita ovih šuma je ključna za očuvanje prirodnog nasleđa naše zemlje za buduće generacije“, zaključuje Beređi.

  • DANA

    7.4.2022 #1 Author

    Baš bezveze

    Odgovori

  • MADMAX

    7.4.2022 #2 Author

    Oj Srbijo među šljivama. . .

    Odgovori

  • DJORDJE1

    7.4.2022 #3 Author

    Žalosno kako se ljudi ophode prema prirodi…

    Odgovori

  • LUKA

    7.4.2022 #4 Author

    Najveći značaj je svakako ekološki efekat ovog vida nominacije

    Odgovori

  • Milovan94

    7.4.2022 #5 Author

    Ne mogu da verujem kako se loše pohodima prema našim prirodnim bogatstvima.

    Odgovori

  • LIMUN ŽUT

    7.4.2022 #6 Author

    To je žalosno, teba sa više poštovanja da se odnosimo prema prirodi.

    Odgovori

  • IVAN

    7.4.2022 #7 Author

    Neverovatno.treba stati na put seči šuma na toj planini.

    Odgovori

  • GOCA BG

    7.4.2022 #8 Author

    Koga briga za sume,gleda se interes i gradnja,i Fruska gora ce za par godina da bude izgradjena da ce biti vise kuca i hotela nego drveca…

    Odgovori

  • kaćica

    7.4.2022 #10 Author

    Treba da cuvamo prirodu.

    Odgovori

  • SANJA

    7.4.2022 #11 Author

    Cudno ce da zvuci al xrago mi je da se malo probudimo,ali opet sa druge strane nije jer da je pod zastitom ne bi smeli uopste seci

    Odgovori

  • SNEZANA

    7.4.2022 #12 Author

    Kako smo je cuvali,tako nam I jeste

    Odgovori

  • Anna

    8.4.2022 #13 Author

    Na žalost ovo odbijanje će samo dati vetar u leđa državi da poseče sve što je još preostalo od stabala bukve na Fruškoj gori.

    Odgovori

  • BOJANA

    8.4.2022 #14 Author

    Strašno!!!

    Odgovori

  • MIŠKOVIĆ

    8.4.2022 #15 Author

    interesi investitora i ličnog bogaćenja političara su ispred prirode nažalost zbog toga nećemo za nekoliko decenija imati vodu , vazduh i ostale osnovne stvari bez kojeg nema opstanka

    Odgovori

  • Lelica

    8.4.2022 #16 Author

    Kao sto su i Zlatibor pretvorili u grad,tako ce i Fruska gora jednog dana biti.

    Odgovori

  • MAJALG

    9.4.2022 #17 Author

    Svakom secom sume samo stetimo sebi, nismo ni svesni koliko to steti kvalitetu vazduha.

    Odgovori

  • Maša

    10.4.2022 #18 Author

    Tuzno, zaista tuzno

    Odgovori

  • Milisavka

    10.4.2022 #19 Author

    Strasno

    Odgovori

  • DASHA

    9.8.2023 #20 Author

    Seca suma, seca drveca…. kada ce se vise prestati sa tim?!

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.